Министарство Дражине војске у сеоској колиби

Планинска кућа у брдима изнад села Јабланице код Горњег Милановца ушла у српску историју. Одлуку о именовању донела влада у емиграцији и краљ Александар II Карађорђевић

Колиба Милорада Мише Хаџића (1889-1943) сасвим обична планинска кућица за смештај пастира у сезонској испаши стоке, у брдима изнад села Јабланица код Горњег Милановца, у историју је 1942. ушла као – Министарство војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије! Прво званично, од владе у емиграцији и краља Александра II Карађорђевића у Британију. Део је то (и)сторије отпора фашизму: српског, југословенског и савезничког.

Сведоче о томе стари Јабланичани, тадашња деца, а потврђује и Звонко Вучковић, високи официр у Ђенералштабу покрета отпора под командом Драже Михаиловића, у својој књизи „Сећања из рата“, издатој у Лондону 1980. Нажалост, теже доступној Србима сада.

– Мишо Хаџић био је мој рођени стриц – сетно прича Зоран Хаџић (80). – На Солунском фронту из наше фамилије било их је 14, Мишо и његов отац заједно, вратило их се 11. Мишо тамо губи око. Као четника Таковског одреда под командом Звонка Вучковића, убили су га 1943. комунисти, а после рата породици одузели велика имања. Није имао деце, најближи род смо му ми, синовци од два брата. Тек пре 20 година подигли смо му споменик, раније је то било преопасно.

Звонимир Звонко Вучковић, рођен у Бијељини 1916, а умро 2004. у емиграцији у Калифорнији, био је официр Краљеве гарде за време постојања те Југославије, а почетком отпора Немцима командант Првог равногорског одреда, од 1942. војвода таковски. Ово је део његових сећања на прво званично ратно Министарство војске, у колибу Мише Хаџића.

Колиба Хаџића

– Сваког дана слушали смо емисије радија Би-Би-Си из Лондона. Михаиловић је неколико пута унапређен од Југословенске владе у избеглиштву. Од пуковника је постао армијски генерал. Било му је непријатно кад би га неко ословио са „господине генерале“, па сам скретао пажњу посетиоцима да избегавају те формалности. Био је 13. јануар 1942. кад је лондонски радио пренео вест: генерал Драгољуб Михаиловић постављен је за министра Војске, морнарице и ваздухопловства Краљевске југословенске владе. Кад је објављена, Дража није био у колиби, кад се доцније вратио са Благојем и Николом, његово изненађење било је веће него Фрањино или моје – написао је Вучковић у својим мемоарима. Поменути Хрват Фрањо, презимена Сеничар, официр Равногорског покрета, био је наредник Војске Краљевине Југославије и, као Вучковић, одан официрској патриотској заклетви. Вучковић преноси и Дражине реакције на то министарско именовање.

Дража Михаиловић и Звонимир Вучковић

– „Не знам шта им треба да са нама терају шегу, али није искључено да ипак знају шта раде“, – коментарисао је он вест. Никола је на зиду Мишине колибе угљеном нашкрабао „Министарство војске, морнарице и ваздухопловства“ – присећао се Вучковић. У колибу, „здање“ министарства, стизали су поверљиви функционери отпора, ту су донесене важне одлуке. Миша и његов брат Радојица су у част првог министра који им је свратио у кућу, заклали најдебљег овна. Тако је тај дан прослављен најсвечаније што се могло. Због расписане немачке потернице, строге потраге и бројних шпијуна, ни колиба Хаџића није за Дражино министарство била дуготрајно сигурно.

СЕЛИДБА

– Мишина колиба служила нам је за скровиште и сувише дуго. Од стотину курира који су долазили до ње, бар један је могао пасти непријатељима у руке. Било је крајње време за селидбу – сећао се Вучковић. Одатле се 1943. Министарство премешта у једно од каснијих привремених боравишта, у село Коњушу код домаћина Живадина Стефановића. Опет пред нос Немцима и комунистима…

Синовац,Зоран Хаџић

 

ГРАДОНАЧЕЛНИЦИ

Поменути Стефановић, председник општине Коњуша, пред рат је путовао на Светску изложбу у Њујорк. Кад је удомио Дражин штаб, показао је албум пун новинских исечака и слика. У чланку „Њујорк тајмса“, стасити Живадин у опанцима и шумадијској ношњи, сликан је уз растом мањег, дежмекастог градоначелника Њујорка, чувеног Фиорела Ла Гвардију. Испод слике, лист је објавио: „Председници најмање и највеће општине на свету“.

Милорад Бошњак,
Новости

Актуелно

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице „народних хероја“

Партизанска убиства нису вршена тајно, без свједока, већ напротив, ту је ријеч о театралним убиствима, …

Како је Беч створио албанску нацију

МАКЕДОНИЈА последњих месеци, а не би се погрешило ни када би се рекло година, личи …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons

Поштовани читаоци,

Помозите рад нашег сајта тако што ћете нас лајкнути, твитнути, плуснути! Хвала!