У СРПСКОЈ економији има још много изазова. Најважнији су висок фискални и спољни дефицит, висока инфлација, као и низак привредни раст. Последњи проблем је, можда, кључан и његово решење је вероватно најкомплексније. Захтева свеобухватно побољшање у пословном окружењу. Даљи напредак у смањењу фискалних и спољних дефицита и инфлације је, такође, неопходан да би висок раст био одржив.
Овако Богдан Лисоволик, стални представник Мисије Монетарног фонда у Србији, у интервјуу за ”Новости” скенира кључне проблеме наше привреде. Уочи посете делегације ММФ нашој земљи, он поручује да је за евентуално склапање новог аранжмана потребно наставити реформе у области пензијског система, тржишта рада, јавног сектора и услова пословања:
– Уколико наредна мисија буде преговорачка око споразума, кључне области у разговорима биле би фискална политика и структурне реформе које би омогућиле привредни раст.
* Шта ММФ конкретно очекује?
– У погледу фискалне политике, требало би да буде постигнут споразум о питању кредибилног и вишегодишњег плана смањења дефицита, који би поставио јавни дуг на одрживе темеље. У вези с питањем структурних реформи требало би се договрити за пакет ефикасних мера у областима као што су пензијски систем, тржиште рада, јавна предузећа и пословно окружење. О детаљима реформи у свим овим областима тек би се расправљало.
* Јесмо ли сада ближи договору са ММФ него у фебруару, када је споразум практично замрзнут?
– Из нашег угла та два периода је немогуће поредити. И тада и сада, ”лопта је у двориштву надлежних у Србији”. Другим речима, посвећеност власти да спроводи ”здраву” економску политику је кључ за успех преговора. Посвећеност је увек кључ и за успех спровођења програма.
НЕМА ВИДЉИВОГ ОПОРАВКА У ЕВРОПИ * Да ли се светска економска криза коначно ближи крају или лазимо у нове проблеме?
– Постоје неки знаци опоравка у другим деловима света, али, нажалост, не толико у Европи. Глобална економија наставља да иде даље различитим брзинама. На пример, постоји снажан раст многих земаља у развоју, затим мањи, али солидан раст у САД, док у Европи, која обухвата све кључне трговинске партнере Србије, и даље постоје знаци слабости.
* Да ли је тренутни ниво јавног дуга, скоро 60 одсто БДП, прихватљив за ММФ? Имате ли и ви утисак да власти у Београду нису претерано забринуте због његове висине?
– Јасно је да је јавни дуг на овом нивоу превисок за Србију. Ово није само став ММФ, већ и саме Србије која је законом ограничила границу задуживања на највише 45 одсто БДП. То је став и многих економиста Србије, укључујући и Фискални савет. Што се тиче нашег разумевања Владине политике, средњорочна фискална стратегија, која је усвојена у новембру прошле године, потврђује опредељеност да се ниво дуга спусти испод законског лимита.
* Како коментаришете предлоге српских економиста и привредника око опоравка и реиндустријализације српске привреде?
– Идеја не недостаје, а то смо видели недавно и на Бизнис форуму. Што се тиче тзв. индустријализације, по нашем мишљењу, кључни циљ за Србију требало би да буде ”одмрзавање” раста у секторима који извозе. Али, конкретни циљеви треба да буду реално постављени.
* На шта мислите конкретно?
– Имајући у виду тешку ситуацију када је реч о јавном дугу, могућности буџетске подршке су веома ограничене и фискални ризици треба да буду чврсто контролисани. Поред тога, субвенције или пореске олакшице заправо могу да контрапродуктивно делују на тржиште и његову улогу у подршци производњи. Дакле, прави изазов ће бити како побољшати укупну пословну климу, на прави начин искористити стране директне инвестиције и правилно одредити приоритете улагања у инфраструктуру. То ће помоћи извозном сектору, и истовремено минимизирати буџетске трошкове.
Брину ли вас последњи подаци о буџетском дефициту?
– Прерано је доносити коначне закључке у вези са фискалним подацима, јер су мењани закони који утичу на динамику пореских прихода. Мислим да ћемо имати јаснију слику током априла. Међутим, догађаји у протеклих неколико месеци забрињавају – приходи су нижи од очекиваних, чак и ако се узме у обзир нова динамика пореских прихода.
* Према вашим проценама, постоји ли опасност да буџетски дефицит до краја 2013. премаши Владине пројекције и достигне 4,5 одсто БДП?
– Наше пројекције су још прелиминарне, али ускоро ћемо објавити прецизније прогнозе. Већ сада је јасно да ће дефицит, без додатних мера за његово смањење, бити значајно већи од циља који је зацртала Влада на 3,6 одсто БДП.
* Примећујете ли напредак у реформама у Србији? Јавни сектор је и даље велики, добар део буџета одлази на пензије?
– Заиста, разлога за наставак реформских напора има напретек. Известан помак је постигнут у протеклих неколико година и то усвајањем опрезне индексације плата и пензија, као и строжих услова за превремено пензионисање. Али тај напредак није довољан: многе земље широм света се непрекидно прилагођавају како би изашле у сусрет изазовима у вези са старењем становништва. То подразумева сталне реформе у области пензионог система и здравствене заштите.
* На којим реформама ће ММФ инсистирати, и зашто?
– Још једном, није реч о некој конкетној реформи, већ о пакету мера које треба да покрену привреду и изведу је на пут одрживог економског раста и ниске инфлације, а да истовремено смање фискалне и спољне рањивости.
Новости
