Став

Мржња према патриотизму је роба коју Запад извози у – нове колоније

     ОДГЛЕДАХ „Младог Шелдона“.

     Снимљено се догађало осамдесетих година у Тексасу.

     Десетогодишњи Шелдон Купер, изнервиран тиме што је његову омиљену пекару купила велика фирма, па је хлеб променио укус – почиње да протестује против свемоћи корпорација.

     Прилази му новинарка и пита: „А шта би ти хтео да власт код нас, као у СССР, контролише бизнис?  Па шта си ти – комуниста?“

     Млади Шелдон на то одвали: „Ако тамо заиста контролишу – то је добро, онда сам и ја комуниста!“

     Тада се закувало. Деци забрањују да се иградју са „комунистом“. Оца му замало избацише са посла. Баку хвата паника, па на кућу веша америчке заставе, да поручи – ми смо патриоте, ми нисмо комунисти.

     „Млади Шелдон“ је хумористичка серија, али је ситуација у америчком друштву (у оно време) приказана реалистично.

     Све то није смешно већ тужно. У СССР је власт у то време била у тобоже чврстим рукама КПСС. Званична идеологија је била изнад свега. Али, шта би било да је у Совјетском Савезу неки трећак одвалио нешто у стилу: „ако су у САД добре фармерке – онда сам ја капиталиста“?

     Највероватније – ништа. Ако би се за то сазнало, са дечаком би – максимум – поразговарали, убеђивали га да није у праву и причали му о (америчким) бескућницима и незапосленима. Његов отац би – ако би био члан КПСС- добио укор по партијској линији. Преко свега би се, дакле, прешло јер би било приписано дечијем неразумевању ствари.

     Генерално, Сједињене Државе су по ура-патриотизму, притезању слободе речи и јавној нетрпељивости према онима који другачије мисле биле испред СССР. У сваком случају, по ономе што се тицало обичних људи и ситне опозиционости. Да се радило о каквом академику – е, њега су у она времена могли сурово протерати у Нижњи Новгород.

     Свима нам је све јасно о тоталној пропаганди и притиску друштва на обичног грађанина. Само, СССР је покојник, а САД су још у снази.

     Нека ми после „Младог Шелдона“ нико не говори да је патриотизам последње уточиште битанги и да је у демократским земљама патриотизам одавно ствар прошлости.

     Мржња према патриотизму је извозна роба која је намењена искључиво колонијама или будућим колонијама у којима живе добродушни и наивни малограђани...

Пише: Сергеј ЛУКЈАЊЕНКО, књижевник

Факти

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

  1. Sve ima svoj kraj.
    A njihov je poceo poodavno, jos se drze ali su svesni da je njihova vladavina prosla, sada su najopasniji jer ne biraju sredstva da se odrze makar jos malo na vlasti.
    Ranije su njihove besmislice lako prolazile, danas ne, nigde, providni su i odavno razgoliceni, mnogo njih je raskrinkalo te mizerne bednike koji urnisu svet zarad sopstvenog blagostanja.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!