У нашој земљи тренутно отворено више од 3.285.000 налога на популарној друштвеној мрежи, што значи да смо у самом европском врху. Виртуелно дружење замењује право – упозоравају психолози. По навици завирујемо у туђе двориште.
БЕЗ хлеба могу, без “Фејсбука” никако! Омиљена или омражена, ова друштвена интернет-мрежа је постала стил живота у Србији, уз коју се леже и буди. Јер, у нашој земљи тренутно је отворено преко 3.285.000 налога, по чему смо, пропорционално укупном броју становника, међу водећим државама у Европи.
Податак који потврђује да “Фејсбук” никако не губи на популарности у Србији додатно добија на тежини ако се узме у обзир да тек сваки други становник наше земље користи интернет, што је знатно испод европског просека (у развијеним државама тај број износи и више од 95 одсто).
Због чега је ова мрежа тако популарна? Један од главних разлога лежи у чињеници да су Срби одувек били дружељубиви и срдачни. Ипак, Аданас када је часовник господар ситуације, а људи у сталној јурњави за новцем, друштвени живот по којем смо некада било познати заменили смо “Фејсбуком”.
– С једне стране, мреже попут “Фејсбука” и “Твитера” су добар допунски вид дружења, али искључиво као такви. Међутим, код многих људи се дешава да виртуелно дружење потпуно замени право, да створи само привид дружења и сусрета – констатује психолог Жарко Требјешанин.
Поједини корисници признају да због ове друштвене мреже више и не зову пријатеље, јер гледајући њихове слике и поруке на профилима осећају да су са њима довољно повезани и да знају шта се битно дешава у њиховом животу. “Фејсбук” нам омогућава и да лако завиримо у туђа дворишта, што је такође једна од омиљених српских навика. Не треба заборавити ни жељу за самопрокламовањем. Оно се лако уочава код особа које често “освежавају” своје статусе и убацују нове “позерске” фотографије.
– Мрежа “Твитер” је више блогерског типа, док “Фејсбук” нуди многе додатне сервисе, активности, игрице. Тешко ће достићи популарност “Фејса”, који већ има преко 800 милиона профила. “Твитер” се држи класичног корисничког система и не тражи гомилу информација о кориснику – објашњава Милан Ковачевић.
Када је пре неколико недеља “Фејсбук” само на један дан био блокиран у већем делу Европе (па и у Србији), настала је општа паника међу корисницима. И ових дана, многи имају проблема са “качењем” на популарну мрежу или са коришћењем појединих апликација.
– Разлог за то је оптерећење система “Фејсбука”, који не може да издржи тако велики број корисника и обједињене податке о њима. Због тога у најскорије време може да дође и до пуцања “Фејсбука” – упозорава Милан Ковачевић, београдски стручњак за информатичку технологију и интернет-администратору. – Једино решење за овај проблем је реорганизовање програмског језика “Фејсбука” и стварање озбиљније базе података.
Није мали број стручњака за информационе технологије који уопште немају дилему о томе ко је и зашто покренуо “Фејсбук”.
– Још 1998. године се појавила вест да је у плану покретање центра за прикупљање информација о људима у САД, што је убрзо неспретно заташкано. Затим се на америчким универзитетима формирало неколико интерних друштвених мрежа. Целу причу око “Фејсбука” тада су преузеле водеће тајне службе, са тимом од 150 врхунских ИТ стручњака, психолога и дизајнера – открива Ковачевић.
Наш саговорник истиче да је њихов циљ било креирање мреже која ће својим апликацијама у кратком периоду привући велики број људи.
СРПСКИ САБОР НА интернету се недавно појавио и “српски фејсбук”, одосно друштвена мрежа “за Србе и све пријатеље и поштоваоце Срба широм света”, под називом “Сабор”. Могуће је отворити лични или пословни статус, а корисници већ саветују администраторе сајта да, поред опције “свиђа ми се” (ЛИКЕ – карактеристична за “Фејсбук”) уведу и опцију “не свиђа ми се” (ДИСЛИКЕ), што је више у складу са српским менталитетом.
– Нема дилеме да је прави циљ “Фејсбука” прикупљање и лака доступност података о корисницима ове мреже. Све приче о томе како је неки студент створио такозвану мрежну револуцију су смешне, јер је само закуп система за покретање таквог пројекта са великим центром података прексуп – закључује Милан Ковачевић.
ПРОСЕЧАН КОРИСНИК
АКО имате 229 пријатеља на “Фејсбуку”, од чега је 22 одсто познаника из основне или средње школе, и имате 38 година, спадате у категорију просечних корисника ове мреже. Према “Фејсбуковој” статистици, њихов просечан корисник на листи пријатеља има седам одсто људи које никада није упознао, а 12 одсто чине његове колеге.
Више од четвртине корисника “лајкује” садржај својих пријатеља на дневном нивоу, петина њих коментарише фотографије других корисника, а само 15 одсто поставља свој статус. Највећи број корисника (56 одсто), статус не промени на недељном нивоу, а 16 посто корисника то никада не чини.
“Фејсбук” у Србији више користе мушкарци (56 одсто) у односу на жене (44 одсто), а највише особе између 18 и 34 година (61 одсто). Ипак, изненађује чињеница да је највећи тренд раста корисника у старосној групи преко 65 година.
Новости
