На лицу места одузимање возачке дозволе! 40.000 пијаних за воланом у Србији!

Током првих девет месеци 2013. на друмовима заустављена армија возача под дејством алкохола. Алкохол узрок 1.731 несреће. У саобраћајкама које су они изазвали погинуло 28 људи.

Алкохол и вожња не би смели да иду заједно, али то у Србији, изгледа, ретки поштују, с обзиром на то да је полиција само за првих девет месеци ове године поднела 37.259 захтева за покретање прекршајног поступка за непрописно управљање возилом под дејством алкохола.

Увиђаји са несрећа су показали да је током овог периода пијанство било узрок 1.731 „саобраћајке“, у којима је погинуло чак 28 особа.

У акцији коју је недавно спровела полиција, за само четири сата појачане контроле, службеници МУП су у Београду зауставили 311 пијаних возача.

Тако се на делу могло видети да се велики број грађана одлучује да седне за волан чак и ако је у потпуно алкохолисаном стању.

Према подацима полиције, од јануара до септембра ове године било је мање саобраћајних несрећа него у истом периоду 2012. Ипак, катастрофална навика многих да возе пијани, тешко се искорењује.

– Током првих девет месеци ове године алкохол је био узрок 6,4 одсто несрећа – рекли су нам у Агенцији за безбедност саобраћаја.

– Пијанство је евидентирано као узрок смрти у 6,07 одсто, а као узрок настанка повреда у 8,16 удеса. Тешке телесне повреде је тако задобило укупно 228 људи, а лаке 890.

Пијани возачи су најчешће криви за саобраћајне несреће у којима учествују, али се често занемарује одговорност пешака.

Према речима Дамира Окановића, директора Српског комитета за безбедност саобраћаја, у ситуацијама када је пешак жртва удеса, обавезно се проверава да ли је он био под дејством алкохола или наркотика.

– Судски вештаци узимају све факторе у обзир. Ако се, на пример, испостави да је возач и поред алкохола адекватно реаговао, може бити ослобођен кривице – објашњава Окановић

ВОЗЕ И ПОД ”ПУНИМ ГАСОМ”

Од јануара до септембра ове године полиција је зауставила 37.259 пијаних возача, од чега је највише било оних у стању средње алкохолисаности, њих 17.622 (од 0,5 до 1,2 мг/мл алкохола у крви). 

Следи 10.038 прекршаја управљања возилом у стању умерене алкохолисаности (до 0,3 до 0,5 мг/мл алкохола у крви), па затим 6.469 прекршаја управљања возилом у стању тешке и веома тешке алкохолисаности (од 1,2 до 2,0 мг/мл алкохола у крви). П

исана су и 1.802 прекршаја за управљање возилом у стању потпуне алкохолисаности (више од 2,0 мг/мл алкохола у крви).

Најмање је било оних у стању благе алкохолисаности (до 0,3 мг/мл алкохола у крви), свега 695 возача. 

Полиција је писала и 633 прекршаја одбијања особа да се подвргну утврђивању присуства алкохола у организму.

– Ипак, алкохол је најчешће погубан, због чега је неопходно да држава константно едукује учеснике у саобраћају и спроводи акције против вожње у алкохолисаном стању.

Велики број возача под дејством алкохола остаје без возачке дозволе, а поред новчаних пенала добијају од шест до 14 казнених поена.

Када патрола констатује да особа коју су зауставили има више од дозвољене количине алкохола у крви (0,3 промила) пише јој „само“ казну, а ако премашује 1,20 промила моментално се води на трежњење.

Таква особа се задржава до отрежњења, а најдуже 12 сати.

Онај који одбије да се подвргне испитивању на присуство алкохола, односно психоактивних супстанци, такође се доводи у притвор.

Исте мере могу се применити и према возачу који је благо, умерено или средње алкохолисан, ако постоји опасност да ће наставити да управља аутомобилом након што је искључен из саобраћаја.

ТЕСТИРАЊЕ АЛКОМЕТРОМ

 За утврђивање да ли је возач под дејством алкохола, полицијски службеници користе алкометар, дрога-тест и друго. 

Уколико возача, из оправданих разлога није могуће проверити, он се доводи у најближу одговарајућу здравствену установу ради подвргавања стручном прегледу. 

Ако возач оспорава измерену количину алкохола, он на лицу места подноси захтев, и о сопственом трошку се подвргава анализи крви, урина или других телесних материја.

Вечерње новости