ТОПОЛА – Винарије на подручју општине Топола у овој години би требало да произведу око 700.000 литара разних врста вина од, углавном, италијанских и француских сорти грожђа, изјавио је Тањугу председник те општине Драган Јовановић.
Најпознатије марке српских вина, као што су ‘Тријумф’, ‘Варијанта’, ‘Харизма’, ‘Родослов’ и друга, производе се у право у Тополи, а извозе у Русију и западноевропске земље. Однедавно, каже Јовановић, извозе се и у Кину.
Поред винарије ‘Александровић’, која годишње производи око 300.000 литара вина, од
Краљевих подрума се очекује око 100.000 литара. Прве количине од око 150.000 литара, даће и две нове винарије, колико и бројни индивидуални произвођачи у Тополи.
Једну од две нове винарије отвара адвокатска фамилија Аврамовић, која заступа Новака Дјоковића, и која у Тополи има око 40 хектара под лозама. Другу, капацитета 200.000 литара вина, отворила је породица повратника из Канаде у Тополу.
“Надамо се да ћемо у овој години достићи око 1.000 хектара виногорја тих такозваних безвирусних сорти грожђа од којих су најпознатије и, у Тополи најзаступљеније, италијанске и француске сорте”, рекао је Јовановић.
Подсетивши да у Тополи постоји део виногорја који је под старим српским лозама, Јовановић каже да ће оне морати да се замене новим, будући да су изложени разним вирусима, и да се нада да ће се у виногорјима наћи и аутохтона српска сорта лозе “Морава”.
Према речима Јовановића, Топола помаже произвођаче вина на више начина, а један од њих је да произвођачи свих врсти воћа свакодневно добијају смс о присутности вируса у земљи и ваздуху.
На подручју Тополе су чувени Краљеви виногради, обновљени после вишедеценијске небриге. Обнављање је почело 2004. године а три године касније добијена су прва вина. У 2011. години вина из Краљевог винограда освојила су шест златних медаља и постала апсолутни шампиони квалитета.
“Наша вина су ексклузивна , јер се користи 60 процената од укупне производње грожђа да би се добило квалитетно односно врхунско вино, а остатак се одбацује. Тако да тренутино имамо производњу од 15.000 до 20.000 литара. Планирамо проширење винограда, који је данас на неких 11,5 -12 хектара, а у доба краљевине били су на више од 40 хектара”, рекао је Драган Рељић, управник Задужбине Карађорђевић.
Рељић наводи и да су Краљеви виногради, сем што производе вино, и место које у централној Србији посети највећи број туристиа. Задужбину Краља Петра, додаје, годишње посети око 100.000 туриста који поред знаменитости династије Карађрођевић могу да виде и вина стара девет деценија.
“У подрумима имамо вино из периода од 1920. до 1940. године, као и вино које производимо од обнављања винограда. Та вина чувају се у последњем нивоу краљевог подрума, који је архитектонско дело немачког инжењера, који је успео, да на овом последњем ниову, без било каквих помагала, овде температура и лети и зими износи 12 степени”, рекао је Рељић.
Танјуг
