Најава нове пљачке и отимачине: У државним квадратима шест милијарди евра

РЕПУБЛИЧКА дирекција за имовину, закључно са 31. децембром прошле године, евидентирала је 500.872 некретнине чија је укупна вредност 646.615.831.519,89 динара. Дирекцији су ове податке доставили корисници државне имовине, што им је по закону и обавеза. На листу некретнина у државној својини, међутим, још није стављена тачка. Влада Србије и ново руководство Дирекције решени су да тај посао што пре приведу крају, односно да се у што краћем року уредно попише имовина, како то доликује држави која жели пријем у Европску унију. Како за “Новости” каже Јован Воркапић, директор Дирекције, ако треба тражиће се савети и делити искуство са државама, које су то у знатно већем степену успеле, као што су Хрватска и Словенија. 

– Јединствена евиденција државне имовине формирана је на основу Закона о средствима у својини Републике Србије, који је престао да важи ступањем на снагу Закона о јавној својини донетог 2011. године и Уредбе о евиденцији и попису непокретности и других средстава у државној својини која није усклађена са Законом о јавној својини – наводи Воркапић. – База је успостављена на основу података добијених од самих корисника на прописаним обрасцима како је то предвиђено уредбом. Јединствена евиденција непокретности у државној својини, коју води Дирекција, директан је резултат обима измиривања законске обавезе корисника да Дирекцији достављају прописане податке из посебних евиденција које они воде. Зато је евиденција државне имовине у Дирекцији одраз ажурности корисника, а то су министарства, посебне организације, болнице, школе, јавна предузећа…

Попис државних некретнина додатно “компликује” и Закон о враћању одузете имовине и обештећењу. Наиме, Агенција за реституцију доставља Републичкој дирекцији за имовину правоснажна решења о враћању непокретности на основу којих се ажурирају подаци о некретнинама у државној својини. Током прошле године, Дирекција је примила 577 правоснажних решења Агенције за реституцију о враћању непокретности из државне својине подносиоцима захтева – ранијим власницима и њиховим наследницима, којима је имовина одузета после Другог светског рата. Тако је, наводи Воркапић, ажурирана промена у јединственој евиденцији непокретности у државној својини искључивањем 821 некретнину по основу реституције. Овај поступак је још у току. Очекује се да ће број државних некретнина бити значајно смањен, јер ће се, што је уобичајено у Србији, велики број пријава за реституцију поднети у последњем тренутку, односно у марту ове године.

 ЕЛЕКТРОНСКИ УПИС 

НОВОМ уредбом о евиденцији непокретности у јавној својини предвиђена је израда савременог софтверског решења, централног Е регистра јавне својине, који ће омогућити већу ефиксност пружања услуга Дирекције за имовину у овој области. Корисници државне имовине моћи ће под пуном материјалном одговорношћу да уносе податке из своје посебне евиденције у јединствену евиденцију Дирекције.

– У циљу заштите имовинских права и интереса државе, Дирекција је координирала са Републичким геодетским заводом ради доследног измиривања законске обавезе РГЗ да по службеној дужности упише јавну својину Републике на свим непокретностима које постају јавна својина државе сагласно Закону о јавној својини – истиче Воркапић. – Од степена ажурности надлежних служби РГЗ-а зависиће и ажурност успостављања јавне својине Републике по новом закону. За имовину, коју држава стиче по сили закона (наслеђе, Закон о промету непокретности, Закон о пореском поступку…), Дирекција је у потпуности ажурна и РГЗ-у благовремено доставља захтеве за упис јавне својине Републике, а по добијању правоснажних решења те некретнине евидентира и у својој бази.

Према подацима РГЗ, држава у свом власништву има више од 70.000 станова. Међутим, тај податак не одговара стању на терену. У јединственој евиденцији која се води у Дирекцији за имовину, закључно са 30. јануаром ове године, пописано је 17.874 стана, који су највећим делом у власништву Београда, осталих градова, општина и аутономне покрајине. Тако је свега 1.061 стан евидентиран као својина Републике.

– Број станова у државној својини, по подацима из катастра, знатно је већи јер нису сви грађани, који су откупили те некретнине, укњижили право власништва на своје име, тако да се њихови станови у катастру још воде као државни – наводи директор Дирекције.

 

Новости