fbpx
Насловна / Србија / Економија / Народ банкама дугује чак седам милијарди евра!

Народ банкама дугује чак седам милијарди евра!

Београд – Пре три четири године новембар је био врло занимљив месец за штедише. Трчало се од банке до банке и тражила она која нуди највишу камату. Последњих година нема нервозе, камате су с 8,5 до десет одсто пале прво на два-три, да би ове годне стигле код појединих банака до нуле. Банке које дају пола процента за евре орочене на годину дана хвале се својом великодушношћу.

Своју незаинтересованост за сакупљење депозита банкари објашњавају исто тако слабом кредитном активношћу. Грађани и привреда се слабо задужују. Мало је могућности да се примљена штедња пласира па је тако камата која се даје штедишама све чешће трошак без покрића. А шта да раде штедише? Једна од могућности је да се штеди у суседним земљама, тачније, у бившим републикама СФРЈ. У Црниј Гори и Босни и Херцеговини су камате веће а порези мањи него у Србији.

Укупна задуженост грађана је, по подацима Кредитног бироа, за првих девет месеци ове године износила 778,30 милијарди динара. То је нешто око седам милијарди евра. С друге стране, штедња нам је око девет милијарди евра. Што ће рећи да су штедише у домаћим банкама око две милијарде „у плусу” у односу на задужене. Ако већ банке не виде где на овом тржишту да пласирају новац, хоће ли то видети штедише?

„Камате су у Србији баш ниске“, каже међународни консултант Милан Ковачевић.

„Не би ме чудило да грађани покушају да пласирају новац у другим земљама. Ето, у Црној Гори је камата за евре орочене на годину 2,5 одсто, а плус тога, за штедише које нису њихови грађани имају и пореску стопу од само пет одсто. Код нас је она 15 процената. Слична је ситуација и у Босни и Херцеговини. Осим тога, нашим грађанима с таквом штедном политиком банка шаље и лош сигнал да се не исплати штедети. А баш тај новац могао би се уложити у домаћу привреду, уместо да се највећим делом ослањамо на страна улагања. Свако успшено друштво које жели развој, мора да има грађане који штеде и да рачуна на тај новац. Инвестирање тих улога би држава морала да подстакне реформама, а потребно је и да се подстакне конкуренција међу банакама. Оне се сада на нашем тржишту понашају олигополски: поделиле су тржиште и нуде грађанима сличне услове, без жеље да се укључе у тржишну утакмицу.“

Како ће се банке у свему снаћи? Код нас су камате на кредите индексиране у еврима, оне готовинске и рефинансирајуће, од 15 до 18 одсто. За зајмове у динарима су 11 до 13 одсто. Још код домаће валуте нема депозита, зато се грађани листом задужују у њој. А што се тиче штедње и зараде банака, на ниској камати тога свакако има, али, с обзиром на то да грађани за кредит бирају домаћу валуту – све мање. Зато није згорег поменути да су ове године динарски зајмови премашили 70 одсто у укупној суми.

Радиће сламарице

Милан Ковачевић каже да ће грађани, уколико се овако настави, опет премештати штедњу у сламарице. Осим чињенице да је камата мала, на то их терају и прилично високи трошкови платног промета. Плаћање из руке у руку је јефтиније ако већ није сигурније, а то ће многе привући.

Д. Вујошевић, Дневник

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Случај пљачкања уништене Привредне банке и афера Фармаком: „Радили смо искључиво по налозима државе”

5 (1) Суђење због „ненаплативих“ кредита које је Привредна банка одобравала Фармакому траје већ четврту …

Синдикат Заставе оружја тражи хитан састанак са Аном Брнабић и Александром Вулином

5 (2) Дуг Заставе оружја достигао 17 милијарди динара, губици премашили 30 милиона евра. У …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *