Неликвидност и даље велика бољка српске привреде

Београд – Ако је су­ди­ти по по­да­ци­ма На­род­не бан­ке Ср­би­је о бло­ки­ра­ним ра­чу­ни­ма прав­них ли­ца и пред­у­зет­ни­ка на дан 31. де­цем­бра 2017. го­ди­не, не­ли­квид­ност је још ве­ли­ка бољ­ка срп­ске при­вре­де. Тог да­на у бло­ка­ди су би­ли ра­чу­ни 36.441 пред­у­зе­ћа и 16.722 пред­у­зет­ни­ка, а њи­хов уку­пан дуг „те­жио” је 308,18 ми­ли­јар­ди ди­на­ра. Бло­ки­ра­них је око три хи­ља­де би­ло ви­ше не­го истог да­на прет­ход­не го­ди­не.

Пре­ма из­ве­шта­ји­ма Аген­ци­је за при­вред­не ре­ги­стре (АПР) за 2015. и 2016, срп­ска при­вре­да је по­че­ла да се опо­ра­вља. Про­фит оства­рен у 2016. био је ве­ћи чак 3,4 пу­та у по­ре­ђе­њу с до­бит­ком ис­ка­за­ним у 2015. го­ди­ни, али се ли­квид­ност при­вре­де још не по­пра­вља.

Број ду­жни­ка чи­ји су ра­чу­ни бло­ки­ра­ни се не сма­њу­је, што зна­чи да је при­вре­да још пре­за­ду­же­на, а еко­но­ми­сти твр­де да су то­ме до­при­не­ле и бан­ке ви­со­ким ка­ма­та­ма на одо­бре­не кре­ди­те.

Упу­ће­ни ука­зу­ју да је тренд опо­рав­ка срп­ске при­вре­де на­ста­вљен и у 2017. По­ка­за­те­љи за­ду­же­но­сти, ли­квид­но­сти, сол­вент­но­сти и про­фи­та­бил­но­сти кре­ћу се у по­зи­тив­ном сме­ру, али сва на­ве­де­на по­бољ­ша­ња још ни­су до­вољ­на да по­пра­ве го­ди­на­ма уру­ша­ван фи­нан­сиј­ски по­ло­жај при­вре­де.

По сло­ву За­ко­на о ро­ко­ви­ма пла­ћа­ња, од апри­ла 2013. ис­по­ру­че­ну ро­бу и услу­ге др­жа­ва, оп­шти­не и јав­на пред­у­зе­ћа оба­ве­зни су да пла­ћа­ју у ро­ку до 45, а при­ват­не фир­ме до 60 да­на. Др­жа­ва од та­да сво­је оба­ве­зе из­ми­ру­ју у про­пи­са­ном ро­ку и ни­је „ге­не­ра­тор не­ли­квид­но­сти”.

Да су ком­па­ни­је још ло­ше пла­ти­ше по­твр­ди­ло је и ис­тра­жи­ва­ње „ЕОС ма­трик­са”. Ипак, ста­ње са на­пла­том је да­ле­ко од до­брог, али је бо­ље не­го 2009.

Пре­ма ре­чи­ма Ива­на Ни­ко­ли­ћа, ди­рек­то­ра ис­тра­жи­ва­ња у Еко­ном­ском ин­сти­ту­ту, ан­ке­та спро­ве­де­на у зи­му 2016. по­ка­за­ла је да 67 од­сто на­ших ком­па­ни­ја пла­ћа сво­је ра­чу­не у ро­ку. Ре­дов­не пла­ти­ше ме­ђу фир­ма­ма у Ср­би­ји сво­је оба­ве­зе из­ми­ру­ју у про­се­ку до 46 да­на од при­спе­ћа ра­чу­на за на­пла­ту. И по­ред то­га, по то­ме су са­мо ис­пред грч­ких фир­ми. За са­мо 12 од­сто ра­чу­на на на­пла­ту се че­ка ма­ње од 30 да­на, а нај­ре­дов­ни­је се пла­ћа­ју услу­ге.

Сва­ки тре­ћи ра­чун у Ср­би­ји се не пла­ћа на вре­ме. По­сле ис­те­ка ро­ка за пла­ћа­ње ком­па­ни­је на свој но­вац че­ка­ју у про­се­ку још 50 да­на, док је у европ­ским зе­мља­ма то че­ка­ње све­де­но на 21 дан.

За­ни­мљи­во је да су гра­ђа­ни и пред­у­зет­ни­ци ре­дов­ни­је пла­ти­ше од пред­у­зе­ћа. Иако има­ју кра­ће ро­ко­ве, 79 од­сто њих из­ми­ру­је сво­је оба­ве­зе на вре­ме, што је европ­ски про­сек. Што су ро­ко­ви пла­ћа­ња ра­чу­на кра­ћи, гра­ђа­ни и пред­у­зет­ни­ци их ре­дов­ни­је пла­ћа­ју, и по то­ме су ме­ђу нај­бо­љи­ма у Евро­пи.

За­ко­ном о при­вред­ним дру­штви­ма про­пи­са­но је да „пред­у­зет­ник пре­ста­је са ра­дом по си­ли за­ко­на ако му је по­слов­ни ра­чун у бло­ка­ди ду­же од две го­ди­не”. У том слу­ча­ју НБС или По­ре­ска упра­ва под­но­се Аген­ци­је за при­вред­не ре­ги­стре зах­тев за бри­са­ње пред­у­зет­ни­ка из ре­ги­стра. Та­ко је у 2016. из ре­ги­стра из­бри­са­но 2.458 при­вред­них дру­шта­ва и 21.732 пред­у­зет­ни­ка, а у 2017. 2.936 при­вред­них дру­шта­ва и 21.732 пред­у­зет­ни­ка.

Бро­кер Не­над Гу­ја­ни­чић ипак сма­тра да је др­жа­ва код нас пре­ви­ше бо­ле­ћи­ва пре­ма не­ре­дов­ним пла­ти­ша­ма, а цех пла­ћа­ју ре­дов­не пла­ти­ше, ко­је чи­не здра­ви део при­вре­де, што се ко­си са исто­вре­ме­ним за­ла­га­њем за тр­жи­шну при­вре­ду.

„У раз­ви­је­ним тр­жи­шним при­вре­да­ма ду­жни­ци се јед­но вре­ме шти­те од по­ве­ри­ла­ца, ка­ко би им се пру­жи­ла при­ли­ка да се опо­ра­ве од те­шко­ћа ко­је су их за­де­си­ле“, ка­же Гу­ја­ни­чић. „Али, то не тра­је пре­ду­го. Та­мо сте­ча­је­ви не тра­ју го­ди­на­ма, па и де­це­ни­ја­ма, као што је то слу­чај код нас“.

На­род­на скуп­шти­на Ре­пу­бли­ке Ср­би­је усво­ји­ла је, на сед­ни­ци одр­жа­ној 14. де­цем­бра про­шле го­ди­не, За­кон о из­ме­на­ма и до­пу­на­ма За­ко­на о сте­ча­ју, ко­ји је сту­пио на сна­гу, а ко­ји пред­ви­ђа бо­љу на­пла­ту по­ве­ри­ла­ца, сма­ње­ње тро­шко­ва и скра­ће­ње вре­ме­на сте­чај­ног по­ступ­ка.

Александар Микавица, Политика.рс