Србија

Немачки медији: Србију би у јануару могао да запљусне снажан талас отказа

Државна помоћ током пандемијске кризе одложила је талас отказа. Али би већ од јануара он могао да се осети пуном силином, кажу стручњаци за Дојче веле. Претпоставља се да ће многи послодавци посегнути за радом на црно.

“Идемо са брзом исплатом још једне зараде, причам о туристичким агенцијама, туристичким водичима, туристичким пратиоцима, рент-а-кар агенцијама, угоститељима и хотелијерима“, рекао је председник Александар Вучић у четвртак. “То је укупно 72.500 људи, у року од десет дана добиће по једну минималну зараду за свакога.“

Већ у петак је Влада извојила безмало две милијарде динара за ту меру. С обзиром да је минималац око 30.000 динара, сва је прилика да новац неће добити 72.500 људи, како каже председник, већ око 66.000 њих.

Међутим, да ли ће то бити довољно да спречи драматични талас отказа и преласка људи у рад на црно? На такав сценарио на почетку идуће године упозоравају и саговорнице Дојче веле.

Крајем године истичу три месеца током којих послодавци, који су узели другу државну помоћ – два пута по 60 одсто минималца за запослене – нису смели да отпусте више од десет одсто запослених, иначе би морали да врате сву помоћ коју су добили

Крајем године истичу три месеца током којих послодавци, који су узели другу државну помоћ – два пута по 60 одсто минималца за запослене – нису смели да отпусте више од десет одсто запослених, иначе би морали да врате сву помоћ коју су добили.

Како је говорио министар финансија Синиша Мали, помоћ је тада добило 235.000 фирми, односно, више од милион радника, а због истека овог рока у стручној јавности се говори да би привреду Србије од јануара могао да задеси талас отказа.

Посебно јер од јануара послодавци треба да почну са исплатом пореза и доприноса на минималце које је држава дала њиховим запосленима, и може се очекивати да бројне фирме неће моћи да испуне те обавезе.

Јелена Жарковић: Очекује се јачи улазак у “неформални сектор”

Саговорнице Дојче велеа очекују да ће неки послодавци пробати да ове проблеме реше тако што ће избегавати плаћање пореза и доприноса – то јест, званично отпустити радника да би га запослили на црно.

Ко је био у неформалном сектору, он ће остати тамо, а претпостављам да ће их више ући у неформални сектор

“Ко је био у неформалном сектору, он ће остати тамо, а претпостављам да ће их више ући у неформални сектор“, каже за Дојче веле Јелена Жарковић, ванредна професорка на Економском факултету у Београду.

“Зна се да међу угоститељима има доста непријављених радника, а минималац ће бити уплаћен само за оне који су формално запослени. У суштини је то осмишљено да би се амортизовао пад који ће уследити почетком 2021. године”, додаје Жарковић.

Сарита Брадаш: Од 1. јануара видећемо размере кризе

Са оценом да ће број неформално запослених порасти сагласна је Сарита Брадаш, истраживачица Фондације Центар за демократију. Досадашње мере су одложиле кризу, па Брадаш наглашава да ћемо њене размере видети тек од 1. јануара.

“Може да се деси, поготово што су у највећем проблему предузетници и микропредузећа, да дође до преласка људи из формалног сектора у неформални, како би некако преживели на тржишту”, додаје она у разговору за Дојче веле.

У петак је директор Националне асоцијације туристичких агенција Србије (YУТА) Александар Сеничић за агенцију Бета рекао да је свака помоћ добродошла, али да је недовољна и закаснела јер је већ доста радника отпуштено.

Нове мере и нови ризици

Од петка је, у склопу борбе против пандемије, рад угоститеља и фирми које се баве услужним делатностима ограничен до 17 часова радним данима, док ће током викенда за њих бити својеврстан полицијски час – биће затворени од петка у 17 сати до понедељка у 5 ујутру.

Немачки медији: Србију би у јануару могао да запљусне снажан талас отказа

Тако ће ове делатности, уз туризам и хотелијерство, поново највише настрадати, с обзиром да су и приликом затварања на пролеће потпуно остале без прихода.

Да ствар буде гора, тек треба да се види да ли ће ове мере – дебело закаснеле, по оцени појединих чланова Кризног штаба – бити довољне да успоре захукталу епидемију, или ће бити потребне још драстичније, што би угрозило и друге гране привреде.

Подсетимо, држава је за 2021. годину зацртала реални раст БДП од шест одсто, што је Фискални савет оценио као “оптимистичну прогнозу“ која “лако може да се не оствари“.

“Неформално запослени” имају нижу зараду по часу рада од минималне зараде

Осим ових сектора, ретко се у јавности прича о читавој армији људи који су се први нашли на удару противепидемијских мера – неформално запосленима.

Шта су неформално запослени радници? На прву лопту, делује да је реч само о онима који раде на црно, односно, немају никакав уговор или раде у нерегистрованим предузећима. Међутим, реч је о свим оним радницима који немају уговор о раду: дакле, и они који су без икаквог уговора, и они који имају уговор о привременим и повременим пословима, уговор о делу.

Не само да немају плаћене порезе и доприносе, немају здравствено осигурање и сутра неће имати пензију или ће бити мања, чак је и њихова сатница нижа од минималне – упркос томе што нема никакве друге трошкове за радника

“Ми смо радили истраживање које показује да неформално запослени имају нижу зараду по часу рада од минималне зараде“, каже професорка Жарковић. “Дакле, не само да немају плаћене порезе и доприносе, немају здравствено осигурање и сутра неће имати пензију или ће бити мања, чак је и њихова сатница нижа од минималне – упркос томе што нема никакве друге трошкове за радника. То је додатни аспект рањивости.”

Према званичним подацима Републичког завода за статистику (РЗС), у периоду април-јун 2020. број неформално запослених био је чак за скоро 133 хиљаде мањи у односу на исти квартал прошле године.

Иако подаци годинама уназад говоре да током другог и трећег квартала значајно расте број неформално запослених – превасходно због сезонских послова у пољопривреди – то се у другом кварталу није десило: са 564 хиљаде неформално запослених прошле године, тај број је у другом кварталу ове године пао на 432 хиљаде.

Ове седмице је РЗС објавио податке из Анкете о радној снази за трећи квартал ове године: број неформално запослених јесте порастао, али не у истој мери колико је опао у другом кварталу – за 77,5 хиљада (укупно 509 хиљада).

Треба, дакле, очекивати да овај број још више порасте у првим месецима следеће године – и то на уштрб формално запослених – али ове податке ћемо имати тек када буде објављена Анкета о радној снази за први квартал 2021, односно, крајем маја.

Права незапосленост 18 одсто

Да у Србији заправо много више људи тражи посао него што то показује број незапослених из Анкете о радној снази, може се видети из података о такозваној подзапослености, објашњава Сарита Брадаш.

“Ми кад видимо да је стопа незапослености 7,3 одсто у другом и девет одсто у трећем кварталу – то је само један део људи. Други део незапослених РЗС приказује као ‘застој на тржишту рада’, а у ствари су то подаци о подзапослености“, наводи Брадаш.

“То су незапослени који желе да раде, али не траже посао. Они се рачунају као неактивни, јер је дефиниција незапосленог – онај ко жели да ради и тражи посао. Када незапосленима придружите ове који су подзапослени – желе да раде, али не траже активно посао – дођете до стопе незапослености од преко 18 одсто у трећем кварталу“, закључује Брадаш.

(Дојче веле, Н1)

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

  1. Нњмачки медији на Србију гледају много негативно, а заборављају да то није игра деде и унука на пољани.

    ИГРА ДЕДЕ И УНУКА

    Деда дође као дете
    Гледа себе и њега,
    Унук види се као деде,
    Задовољни су пре свега.

    Унук се крије у трави,
    Деда све то гледа и смера,
    Са капом и травом на глави
    Унука иритира у игри гатера.

    Када жеља од свега прође
    О даљим корацима се договарају
    Заједнички договор ипак дође,
    Уморили се и време је да ужинају.

    Унук све ово бележи
    И деда се не да у томе,
    Унук ведар и драг бежи,
    Деда без љутње тежи своме.

    Загрљени деда и унук уморни
    Иду кући корак за кораком,
    А за одмор и причу су орни
    Након што утоле глад храном.

    ДОРОТЕЈ У ПРИРОДИ

    У природу дође,
    Доротеј гледа све
    И мисли да може
    Урадити оно што сме.

    Скаче увис и лево,
    Иде трчећи право
    И то доста смело,
    Убеђен да је здраво.

    Сети се да је некад био
    На том лепом месту
    Њега је доста снио,
    А мислећи на то често.

    Није још заборавио
    Да је ту с дедом,
    Када је мали био,
    Играо се као с медом.

    Он је пун среће,
    Што је дошао природи,
    Да бере ливадско цвеће
    И подари лепој цурици.

    ТЕРМОДИНАМИКА

    Целом свету с топлотом
    Даје живот и храну,
    Њоме и топлом лепотом
    Формира топлу брану.

    Утиче доста адијабата
    На сав циклус енергије
    Са експонентом капа
    Даје ефикасност ексергије.

    Топлотни процес изотерме
    Захтева температуру,
    Константну без норме
    И термодинамичку куру.

    Када то све нам прође
    Променом тог притиска
    Изобара нам хитро дође
    И донесе другог утиска.

    На живот топлота доста утиче,
    Топлотним циклусом политропе
    Којим се ефикасност стиче,
    А изохора је прати из стопе.

    Све ове термодинамичке циклусе
    У криогеници и термоелектранама
    Омогућиће задовољење све укусе
    И веће ефикасности у свим гранама.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!