Аутор: Слободан Стојичевић, Хаџи Слоба
Негде средином 90-тих, копајући по половним књигама у једном московском антикваријату, наишао сам на врло интересантну књигу под насловом “Рат у коме је Хитлер победио”.
Административни прелаз Јариње: Рат у коме је “служба” победила
Књига је издата негде 60-тих година у Москви, а превод је са енглеског. У анорацији о књизи су врло кратко, језгровито и јасно објашњени наслов и тема књиге. Отприлике: “Адолф Хитлер је један од највећих монструма и губитника у историји. Упропастио је немачку државу и немачки народ. Рат који је покренуо је потпуно и у сваком погледу изгубио. Али нико данас не размишља о једном аспекту рата у коме је Хитлер у потпуности победио: у рату против сопственог народа! Крајем априла и почетком маја месеца 1945. године када је непријатељска војска већ улазила у Берлин, немачка војска се још увек борила без икакве помисли на предају. Хитлер је успео да та војска настави борбу до последњег дана. Чак и после његове смрти. Пропагандна машинерија је разним техникама манипулације које су тема ове књиге успела да сво време нацистичке владавине, убеди немачки народ да је борба једини начин. Овај успех је у ствари успех у рату против сопственог народа!”
Након тога следи пар стотина страница о техникама “уједињавања и мобилизације нације” против заједничког непријатеља.
…..
Хајде да погледамо где смо били на Косову пре недељу дана: ми имамо север Косова, штитимо свој народ у енклавама, Шиптари имају неку државу коју неко признаје, а неко не….
Ратови 90-тих полако падају у заборав.
Одједном, неочекивано, шиптарска творевина уводи неки ембарго. Вести о томе почињу да се, у свету, објављују на 2. и 3. странама новина и у другој половини дневника на ТВ.
Неки “Мистер Х” из “неформалних центара моћи”, седи у удобној фотељи, далеко од очију јавности и каже: “Није довољно”.
Неке шитарске полицијске јединице (зачудо – исте оне које су браниле “српски интерес” пре неколико месеци избацујући српске монахе из српских манастира на Косову), добро наоружане, крећу да преузму административне прелазе према унутрашњости Србије.
И заустављају их “спонтано организовани” Срби који ту живе.
Наоружани полицајци бивају заустављени голим рукама!?
Али и ове вести светски медији никако не могу да “прогурају” на прве странице, а камоли да оптуже Србе. (Не заборавимо: ратови су одавно завршени и сви полако заборављају Србе као “лоше момке”).
Ситуација је следећа: Срби са две стране административног прелаза, Шиптари немају приступа; На фотографијама: Шиптари наоружани до зуба, а Срби голоруки. Од Срба се никако не могу направити “агресори”, “дивљаци”, “злочинци”….
Шиптари су полазећи у целу “офанзиву” објавили да то чине “да би се успоставио ред на северу Косова” – али какав ред, пита се необавештен посматрач – ако голоруки Срби мирно живе, а нападају их наоружани Албанци у униформама? Ту се никако не може исконструисати “вест” да су “лоши Срби дивљаци, а Албанци жртве.”
“Мистер Х” опет коментарише тихо у браду: “Није довољно” и узима мобилни телефон.
И ту се на косовској сцени “случајно” појављују “ХУЛИГАНИ”!
По неким вестима било их је 50, по неким 100, а највише 200.
И они успевају оно што нису успели до зуба наоружани полицајци: пролазе кроз српске барикаде као нож кроз млад сир и спаљују административни прелаз!?!
…..
Шта би то могло да буде “ХУЛИГАНИ”?
Косово је већ деценијама поприште међународног сукоба великих размера. Разне до зуба наоружане војске, тајне службе, специјалне јединице свих могућих боја и армија.
Понекад су “у игри” и цивили (најчешће као жртве, али понекад као сад и у функцији “спонтано организованог народа који брани голи живот”).
И одједном се појављује нов “војно-политички фактор”: ХУЛИГАНИ.
(Као да је Свето Косово – енглески фудбалски стадион, Боже ме опрости!)
…
Наравно: никакве сумње нема КО СУ ХУЛИГАНИ ПО НАЦИОНАЛНОСТИ!
То су СРБИ!
Како то знамо?
Па, ако до тих објеката нису могле да прођу и дођу све “несрпске” наоружане војске и полиције, јер су објекти “у српском сендвичу” (Срби са обе стране) – онда је јасно да су Срби.
…
Напокон се вест пробија на прве странице у светским медијма: СРПСКИ ХУЛИГАНИ ПАЛЕ И ДИВЉАЈУ НА КОСОВУ!”
И сада већ све има смисла: “Пошто Срби не могу да успоставе ред на територијама насељеним етничким Србима, пошто српска власт нема снаге и жеље да се бори са криминалом у сопственом народу, пошто банде подивљалих српских хулигана пале све што им се нађе на путу…. косовска власт је принуђена да пошаље косовску полицију да успостави ред и сачува животе и имовину мирних житеља на северу Косова” – сад већ потпуно логична вест може на прве странице светских медија.
Неки холандски или руски, чупави професор људских права ће можда приговорити у ауторском чланку на 20 и некој страници да су “млади Срби револтирани безнађем….” али чињенице ће му брзо запушити уста: за свако “младо револтирано безнађем…” постоји полиција. А случају “СРПСКОГ младог револтираног безнађем….” очито, не постоји српска полиција. То су једноставно “организоване неформалне паравојне формације српске тајне службе”, а не слуђени, пијани хулигани попут енглеских навијача.
….
Пре неколико дана нам је Председник славо-добитно изјавио: “Хапшењем Горана Хаџића, за Србију је цела једна епоха завршена!”
То напросто – НИЈЕ ИСТИНА.
Формално-правно можда.
Али исти “потпис Мистера Х” се провлачи од почетка (“догађање народа”, сукоби навијача у Загребу 91., Аркан као вођа навијача…), преко почетка сваког сукоба баш у моменту када се у Србији приближавају избори (током 90-тих, од стране “неконтролисаних јединица” за чија непочинства не признајемо “командну одговорност”) до ових најновијих “догађања “хулигана”.
Појава ових “српских хулигана” никоме нормалном и србољубном у Србији не одговара.
Појава неконтролисаних насилничких формација на српској територији одговара једино Шиптарима (који нису могли да их организују) и … србо-жутим властима у Београду (које су их и организовале због својих дневно-политичких потреба) које напокон могу “часно” да изгубе Бој на Косову у предизборној години.
….
Коме у Србији је намењено ово “догађање хулигана”?
Одговор: Српским Тошама.
Као што сви ми који овде живимо последње две деценије (иако то можда нисмо формулисали у речи) Србија се састоји од две врсте људи: математичара и Тоша.
“Математичари” знају колико су 2 и 2.
Али немају снаге да то викну.
“Тоше” (најчешће знају колико је 2 и 2, кад је њихов замрзивач у питању, али кад је Србија у питању) мисле да у жмуркама могу да се сакрију ако руком покрију очи. И очекују да сви “играчи жмурки” то правило жмурки поштују.
Е, те Тоше у предизборној години ће да “прогутају” да су “се неправедно и ничим изазвано догодили ХУЛИГАНИ”.
….
То је сатански план наше Службе намењен Тошама: “У предизборној години, не гледајући на рејтинг, власт је учинила СВЕ да сачува Косово, макар и по цену не добијања статуса кандидата за чланство у ЕУ … али авај… екстремисти и хулигани су осујетили пожртвовану политику мудрог руководства учинивши паљевину. Зато и само зато смо изгубили Косово….”
….
Овим мудрим потезом власт је “убила две муве”: са једне стране Косово се губи а не губе се политички поени код Тоша … а са друге стране за тај губитак Косова се оптужују они који највише и бране Косово – српска десница (свакојаке Двери, и шта ти ја знам који све не националисти и хулигани) која следствано губи политичке поене.
…
ЕПОХА НИЈЕ ЗАВРШЕНА!
Ми имамо и хранимо једну те исту Службу која још увек живи и ради у ТИТОВОЈ ЕПОХИ.
Епохи у којој нема ни Србије ни народа ни породице ни Православља.
Постоји једино интерес господара-властодршца који Служба остварује свим средствима (и уједно поткрадајући у “име виших интереса” а за свој рачун.)
…..
Власти се у Србији мењају.
Али Служба остаје.
И служи.
Како зна и (не)уме.
….
И добија рат против сопственог народа.
