Хроника

Ни после 17 година од страшног злочина још нема одговора о погибији гардиста

Ни 17 година од трагедије у топчидерској касарни не зна се ништа више од онога што је откривено неколико месеци касније
Истина о погибији гардиста Дражена Јаковљевића и Драгана Миловановића у топчидерској касарни ни после 17 година није утврђена. О томе шта се 5. октобра 2004. догодило у објекту посебне намене „Караш” у кругу касарне на Топчидеру и даље постоје две верзије: она, коју су дали званични државни органи да је реч о убиству и самоубиству, односно да је Јаковљевић пуцао у Миловановића, а потом извршио самоубиство и друга, коју је после спроведене нове истраге изнела независна државна комисија – да је гардисте убила трећа особа.

Да ли се, шта и којом динамиком ради у преткривичном поступку који поводом овог случаја води Више јавно тужилаштво у Београду, заступницима породица настрадалих гардиста – није познато. У изјави за наш лист, адвокат Предраг Савић, један од заступника, каже да последња информација коју има датира од краја 2018. године, када је у својству сведока у овом поступку саслушан бивши официр Војске Србије и Црне Горе Саша Рељић.

Иако је саслушаван и 2015. у просторијама СБПОК-а, исказ овог сведока изазвао је пажњу јавности тек када је други пут саслушан.

Рељић је изјавио да је у Јаковљевића и Миловановића пуцао сада активан високопозиционирани припадник МУП-а због тоне и по кокаина који је био сакривен у касарни. Бивши официр је рекао да га је у пролеће 2006. звао функционер БИА из Зрењанина који му је тражио контакт са тадашњим председником Борисом Тадићем како би му предао досије о групи шверцера кокаина који је скриван у топчидерској касарни.

– Не знам да ли су наводи из Рељићевог исказа озбиљно проверавани. Ако је говорио истину, онда особе које је именовао морају да буду испитане. У супротном, морао би да одговара због ометање правде или лажног пријављивања – напомиње пуномоћник породица оштећених за наш лист.

Савић наводи да је за смрт двојице гардиста, поред непосредних извршилаца, требало да одговарају и старешине у војном објекту Караш и војсци, због непримењивања адекватних мера за заштиту јединице. Против њих је поднета кривична пријава, али је и поред наредбе Уставног суда Србије да се спроведе ефикаснији и на закону заснован кривични поступак, дошло до застаре.

– Одлука Уставног суда била је први пример да је један суд у Србији заштитио право на живот, које подразумева и спровођење ефикасне истраге. Пошто та одлука из 2013. није спроведена, обратили смо се Европском суду за људска права. Из суда у Стразбуру нам је достављен број предмета, што значи да наша представка није одбачена, али да ли ће се и шта по њој поступати видећемо – објашњава Савић и додаје да нема информацију да се комисија чије је оснивања најавила Влада Републике Србије икада састала, а камоли нешто урадила.

Генерал Светко Ковач, који је у време убиства Јаковљевића и Миловановића био на челу Војнобезбедносне агенције, рекао је раније за „Политику” да ова служба није дошла до доказа да је неко ометао и спречавао истрагу, односно прикривао и штитио извршиоце.

– Уместо да раде заједно, чланови две комисије су се међусобно оптуживале. На самом почетку истраге учињени су пропусти, због чега се нису могле отклонити неке сумње – оценио је Ковач.

Породице убијених гардиста данас у девет часова ће у Топчидерској касарни упалити свеће и положити венце у знак сећања на своје најближе.

Мирослава Дерикоњић, Политика.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!