Како се наводи у анализи специјализовног интернет-сајта „макроекономија.орг”, Србију је нова Влада у протеклих 100 дана задуживала фантастичним темпом од 130 евра у секунди, преноси Дневник.
Према подацима Управе Министарства финанија за јавни дуг, дуг Србије на крају октобра био је 16,59 милијарди евра, што је 57,5 одсто бруто домаћег производа.
На крају септембра јавни дуг земље био је 15,85 милијарди евра, што значи да је у октобру повећан око 740 милиона евра.
Највећи утицај на повећање дуга имале су еврообвезнице које доспевају на наплату у септембру 2021. године.
Током октобра, Србија се додатно задужила кроз хартије од вредности деноминоване у динарима за 21,57 милијарду, као и хартије деноминоване у еврима за 47,66 милиона.
У анализи на сајту „макроекономија.орг„ се подсећа и на учинак претходне владе на том пољу: у трајању кабинета Мирка Цветковића, јавни дуг Србије је повећан 6,8 милијарди евра, односно с 8,6 на 15,5 милијарди.
То је, додаје се, у 1.470 дана трајања те владе значило дневни пораст јавног дуга од 4,66 милиона евра или 53,9 у секунди. Унутрашњи дуг је тада био повећан 2.343 милиона евра (с 3.249 на 5.592), спољни 2.962 милиона (са 4.516 на 7.478), а индиректне обавезе 1.541 (с 876 на 2.400).
У првих 100 дана кабинета Ивице Дачића дуг је повећан 1,1 милијарду евра, што је раст од 11,2 милиона дневно, односно 130 евра у секунди. Унутрашњи дуг је повећан 568 милиона евра, спољни 562 а индиректне обавезе су смањене седам милиона евра.
Ова влада нас је, међутим, од краја октобра, што је период који обухватају подаци Управе за јавни дуг, поново додатно задужила, издајући доларске обвезнице у вредности од 500 милиона евра.
Када се и то зарачуна, наводи се у анализи „макроекономија.орг„, долазимо до убрзања задуживања на 12,3 милиона евра дневно или по 143 евра у свакој секунди! Сада се, додуше, задужујемо понешто повољније него раније: лане смо емитовали обвезнице с каматом од 7,25 посто, а у септембру ове године она је износила 6,6.
Млађан Динкић, министар финансија се, приликом прошлонедељног новог задужења од поменутих 500 милиона евра, похвалио да је камата сада још нижа – 5,25 посто, док аналитичари указују на то да такво поређења нема смисла јер смо претходних пута издали обвезнице с роком отплате на десет година, а сада су у питању петогодишње и по природи ствари јефтиније.
Сматра се да је за државу добро оно задужење када је камата нижа од стопе раста привреде јер само тада се дуг може враћати на одржив начин.
Фонет
