Нови НАПРЕДНИ закон о раду враћа радничка права два века уназад

Београд — Новим Законом о раду Србија ће се вратити два века уназад, када су се радници борили за основна синдикална права и права из радног односа.

То је далеко испод стандарда међународног радног, социјалног и права грађана гарантованим међународним документима.

Као држава са њим ћемо драстично заостајати и за праксом најразвијенијих земаља света, посебно најстаријих чланица Европске уније, док у односу на земље у окружењу, радници Србије добијају убедљиво најлибералније, антираднички усмерено законодавство.

Овако Нацрт новог закона о раду оцењује др Нада Г. Новаковић, научни сарадник у Институту друштвених наука у Београду. Она наглашава да са њим нестају основни елементи достојанственог рада као што су право на радни однос, зараду од које се може живети, здравствену и социјалну заштиту и социјално преговарање. 

“Нема уопште посебних судова за радне спорове, ни трага од било какве партиципације запослених, која је присутна у Немачкој, Француској и Холандији. До апсурда је изиграна, а сада озакоњена, обавеза послодавца да исплаћује зараде. У ЕУ се за то он кривично гони. Нови закон све прашта капиталистима, лажно се правдајући “сувишним процедурама“. Најважнији су профит и интереси домаћег и страног капитала, које држава штити максимално”, каже др Новаковићева. 

Саговорница Новости наводи да у односу на земље у окружењу, Србија има најслабије, разједињене синдикате, најниже зараде, највећу стопу незапослености и најмоћније послодавце. Нови закон о раду, према њеном мишљењу се само пропагандно и идеолошки правда тезом о расту запослености и економском напретку. 

” Нема те законске нити стварне силе која ће повећати запосленост, кад постоји резервна армија рада од милион незапослених, а правна држава је у повоју. Синдикалне примедбе су у највећој мери тачне. Бунт синдиката је оправдан, али нажалост слаб, парцијалан и више симболичан. Они касне у свом отпору, без великог су угледа, разједињени и завађени и немају шансе да спрече улазак Нацрта закона у скупштинску процедуру”, 

наглашава др Новаковићева. 

С друге стране, др Јелена Жарковић Ракић, доцент Економског факултета у Београду у анализи Закона о раду закључује да „регулатива тржишта рада у Србији није посебно ригидна у поређењу са другим земљама у региону југоисточне Европе или у земљама ОЕЦД-а.“ 

“Иако Закон прописује да једна особа може радити на одређено време код истог послодавца најдуже једну годину, та одредба се масовно игнорише, углавном без икаквих санкција за послодавце”, каже др Јелена Жарковић Ракић. 

Према њеном мишљењу, добра ставка новог предлога су отпремнине, које ће се исплаћивати на основу стажа само код последњег послодавца. Синдикати, међутим, сматрају да ће ова измена довести до лакшег отпуштања радника. 

На садашњи начин формулисане отпремнине не само да смањују понуду рада, већ смањују и тражњу за радом имајући у виду да послодавци желе да избегну високе трошкове раскидања радног односа радника са дужим искуством. Ова одредба је досад представљала једну од стандардних мета критике Савета страних инвеститора, који с правом истиче, да она подстиче потенцијалну дискриминацију запошљавања старијих особa”.

 

Новости