Пише Мара Кнежевић Керн
Научници у САД-у осмислили су оригинални геноцидни пројекат тоталног уништења једне врсте комараца. Нестанак ове врсте инсеката имаће несагледиве последице у ланцу исхране и непредвидљив утицај на околину. Ради се о програму генетске модификације комараца трансформисаних у „комарце самоубице“, а пилот модели су лансирани на Кајманским острвима (2009), са намером да тако модификовани крену у авантуру самоуништења
Амерички научници су се похвалили „почетним успехом“ у једном од низа експеримената усмерених против природе – осудивши читаву врсту на нестанак. Ради се о комарцу – „штеточини“ која ствара превише проблема да би његово постојање било оправдано. Ови несносни житељи атрактивних туристичких дестинација проузрокују само невоље и болести, па су господари живота и смрти одлучили да им пресуде.
ТИХА ШУМА
На делу је оригинални геноцидни пројекат тоталног уништења ових инсеката, чији ће нестанак имати несагледиве последице у ланцу исхране и непредвидљив утицај на околину. Ради се о програму генетске модификације комараца трансформисаних у „комарце самоубице“, а пилот модели су лансирани на Кајманским острвима (2009), са намером да тако модификовани крену у авантуру самоуништења.
Часопис „Нејчр биотехнолоџи“ извештава о 19.000 генетски модификованих комараца пуштених у природу, са програмираним геном за убијање сопствених ларви – уколико не приме антибиотик тетрациклин. Смртоносни ген се преноси на потомство, које неће дочекати репродуктивну зрелост, а научници се надају да ће током парења ГМ комараца с „дивљим“ комарцима процес бити убрзан.
Пројекат спроводи британска компанија „Окситек“, „у циљу контроле природних штеточина и елиминације болести које преносе комарци – као што су денга грозница и маларија“. Инвеститори су до сада уложили 24 милиона долара, а очекује се и партиципација Била Гејтса, пословично заинтересованог за елиминацију прекобројних.
Да креативно лудило франкен-научника нема граница, показују најновији експерименти на усавршавању програма за „производњу“ дрвећа које се не репродукује. Стабла немају цветове и не дају плодове, а инсекти, животиње и птице заобилазе јалову творевину у широком луку. Биотек компанија „АрборГен“ започела је (2010) рекламну кампању за „Сајлент форест“– „Тиха шума“, набрајајући њене предности. Дрво има танка влакна, што га чини лаким за сечење и погодним за прављење папира и биогорива! За почетак се планира да „Тихе шуме“ буду засађене од Флориде до Тексаса!
Печат
