Америке

ОПАСАН ЕКСПЕРИМЕНТ: У природу пуштају 750 милиона генетски модификованих комараца

НА Флориди ће више од 750 милиона генетски модификованих комараца бити пуштено током 2021. и 2022. године у природу.
Власти су одобриле овај пројекат упркос бројним противљењима локалаца и организација које се баве заштитом природе.

Оваква одлука разбеснела је грађане, али и организације за заштиту животне средине.

– Власти су одлучиле да користе новац грађана и државне ресусрсе да би извели екперимент парка из доба Јуре – саопштила је Џејди Хенсон из Међународног центра за управљање технологијама и Центра за безбедност хране.

Она истиче да не зна шта би због овог експеримента могло да прође по злу јер је америчка Агенција за заштиту животне средине одбила да изврши озбиљнију анализу како би овакав експеримент могао да утиче на природу.

– Сада, без икакве процене ризика, настављају са експериментом – наводи се у саопштењу.

Пилот пројекат је осмишљен како би се сазнало да ГМО комарци могу да буду замена инсектицидима који се користе приликом запрашивања тиграстих комараца, који у себи могу да носе денге и жуту грозницу, као и бројне друге болести.

Тиграсти комарци који су препознатљиви по шарама на ногама и предњем делу стигли су из Африке и могу се пронаћи у тропским крајевима света.

КАКО СУ МОДИФИКОВАЛИ КОМАРЦЕ?

Комарац радног назива ОX5034 је генетски модификован тако да женке умиру док су још у фази ларве, тачније пре него што порасту довољно да могу да уједају и преносе вирусе. У студији се наводи да само женке уједају јер им је потребна крв да би легле јаја, с друге стране, мужјаци се хране нектаром и самим тим нису преносиоци опасних вируса.

Како је најављено модификовани комарци ће 2021. године бити пуштени и у округу Харис у Тексасу. Америчка агенција за заштиту животне средине одобрила је почетак пројекта након што је компанија Оxитец спровела више годишње истраживање о томе како генетски модификовани комарци могу да утичу на човека и природу.

– Ово је интересантно веома, јер је у питању деценијски удружени рад стотина људи широм света који су посвећени томе да човечанство заштите од заразних болести – рекао је директор компаније Оxитец.

БИТКА ЗА ФЛОРИДУ

Власти су се одлучиле на употребу генетски модификованих комараца након што су годинама трошили милионе долара на сузбијање тиграстих комараца, али без претераног успеха. Током 2009. и 2010. године забележене су епидемије денге грознице, а након што су годишње улагали више од милион долара на запрашивање и сузбијање, одлучили су да помоћ потраже од компаније Оxитец.

Компанија тврди да су комарци већ “успешно тестирани” на Кајманским острвима, у Панами и Бразилу. Наводно је употреба ових комараца довела до пада у броју тиграстих комараца за чак 95 одсто.

Ипак, бројни грађани САД су устали против ове одлуке и писали петиције како би се забранила употреба модификованих летећих крвопија. До сада је петицију потписало скоро 250.000 људи који кажу да не желе да буду заморчићи.

Оxитец је дужан да обавести власти о пуштању комараца у природу најмање 72 сата унапред. Након тога морају да непрекидно прате стање на терену 10 недеља и обезбеде да ниједна женка не преживи до “пуне снаге”.

Иако ово можда звучи као олакшање људима који сваког лета муче муку са уједима комараца, стручњаци из Удружења за заштиту животне средине кажу да постоји велика шанса да ће модификовани гени довести до угрожавања бројних врста птица и инсеката који се хране комарцима.

ЕКСПЕРИМЕНТ У БРАЗИЛУ ДОЖИВЕО НЕУСПЕХ

Иако Оxитец и власти тврде да је употреба генетски модификовани комараца значајно поправила ситуацију у Бразилу, чињенице говоре другачије. Наиме, на терену су затечени лошији резултати од очекиваних.

Стручњаци са универзитета Јејл су прошле године саопштили да, иако је у природу пуштено неколико милиона генетски модификованих мужјака који су носили доминантно смртоносни ген за одрживо потомство дивљих женки, популација ових инсеката готово да није смањена.

Због тога су научници анализирали узорке гена трансгених и дивљих комараца пре и након експеримента, и утврдили да су неке од дивљих врста задржале гене из модификованих сојева, упркос почетним тврдњама да гени неће ући у општу популацију, јер се очекивало да потомци неће преживети.

Популација локалних бразилских комараца у почетку се смањила након што су модификовани комарци пуштени у дивљину, али се опет повећала након око 18 месеци, вероватно због отпорности услед мешања са сојевима из Кубе и Мексика, наводе стручњаци, истичући да је примећено и необично понашање дивљих женки које су брзо почеле да избегавају генетски модификоване мужјаке.

Телеграф.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!