Ново Лето 7525 – то, по Клеопатрином (Јулијанском) календару

Јулијански календар би се још могао назвати и Клеопатриним, јер је она заслужна за његов настанак и примену у Риму колико и сам Гај Јулије.
Ко је била Клеопатра?
Њено име је већ више од 2000 година синоним за женску лепоту. Клеопатра је била најобразованија жена старог века. Савршено је говорила језике грчки, латински, арапски, јеврејски, коптски и персијски. Познавала је историју боље од свакога. Уз све то, „била је жена од главе до пете“, како ју је описао наш др проф. М. Миланковић. „Афродита Нила, оживотворена Венера, најлепша жена свих времена.“
Дванаест владара Египта из династије Птоломеја (Птолемаеус) су се, по тадашњим владарским обичајима, женили својим сестрама. То је неминовно довело до њихове дегенерације, тако да што је број иза имена владара растао (од I до XII ), опадале су и њихове владарске моћи и способности. Птоломеј XII Аулетес („Велики“) се ипак оженио странкињом и она му је 69.п.н.е. родила другу по реду ћерку Клеопатру VII Тхеау Пхилопатор („ону која воли свога оца“) и синове Птоломеја XIII и Птоломеја XIV.
После победе над Птоломејем Великим, Цезар се искрцао са својом војском у Александрију и затекао Египат у жалосном стању, а наследнике Птоломеја (умро 51 п.н.е.) у међусобним свађама. Млади 15–годишњи Птоломеј XIII није желео да призна своју сестру и жену Клеопатру за сувладарку како је то захтевао тестамент његовг оца, већ јој је радио о глави.
Да би се спасила од братовог гнева, млада Клеопатра је потражила спас у суседној Сирији. Сковала је план да са војском удари на свог брата али чувши да су се римске центурије искрцале у Александрији, променила је одлуку: уместо са војском, извршила је напад својим најубојитијим оружјем, а то је била њена ненадмашна лепота. Њене женске чари, удружене са интелигенцијом, показаће се јачи од свих сиријских пешака и коњице под њеном командом.
На волшебан начин, Клеопатра се изненада једне ноћи обрела на александријском двору у одајама великог Цезара. Ова двадесетогодишња принцеза је својом неодољивом младошћу и лепотом збунила и освојила тада педесетједногодишњег великог ратника.
Очаран њеном божанском лепотом, задивљен њеном интелигенцијом и изненађен њеним познавањем историје, географије и језика, овај велики освајач и војсковођа, који је успео да прошири границе римског царства чак до Египта, не само да ју је узео под своју заштиту, већ је са својом војском победио њеног брата. Свргнуо га је са престола и на њега је довео нову краљицу Египта – Клеопатру и у њеном топлом загрљају лако заборавио на своју венчану жену коју је оставио у далеком Риму.
Али док су у ишчекивању Цезарове чврсте руке римску империју потресали грађански ратови, он је са лепом Клеопатром пловио Нилом у пратњи конвоја од 400 лађица своје и њене пратње, уживајући у раскоши егзотичних понуда сваке врсте, заборављајући бар на кратко на тешки живот војника који је до тада имао.
Тако опуштен и разнежен поред младе девојке, Цезар је одлагао свој неминовни повратак у Рим. „Није ни чудо“ – записао је академик Миланковић. „Свакоме би било тешко да се одвоји од најлепше жене старог века, младе и шармантне Клеопатре, као и свих почасти и пажње које му је краљевина Египат указивала као истинском пријатељу и познатом државнику велике римске империје.“
После осмомесечног боравка у Египту, у раскоши и задовољствима овоземаљским, Цезар је ипак накратко отишао у Рим и прихватио се посла који је најбоље знао да ради: да се бори и побеђује непријатеље Рима. Отишао је да ратује у Азију, Африку и у Шпанију, све док није победио све своје противнике, а међу њима и првог Клеопатриног љубавника Гнејуса Помпеја, сина Помпеја Великог, пријатеља Клеопатриног оца.
После силних војних похода и победа и овенчан ловоровим венцима непобедивог војсковође, Цезар се вратио у Рим. Преузевши поново сву власт у држави и прослављајући са својим поданицима своје заиста тријумфалне победе на свим странама света куд год да су га богови слали да ратује и осваја за рачун велике империје, он није заборавио да у државну посету позове и краљицу Египта – своју Клеопатру.
И као што то често бива и њена посета је била заоденута у официјелну форму. Краљица Клеопатра је долазила у Рим да затражи од Сената титулу „пријатеља Републике“. Знао је то цео Рим, а краљица није ни сакривала, да долази и као „пријатељица“ Цезарова. Једно слатко дете, које је краљица довела са собом, изазивало је нарочиту пажњу и говоркања. Управо да би избегла сваку сумњу око тога ко му је отац (пошто је рођен убрзо пошто је Гај Јулије напустио Египат, 47 п.н.е.), мајка му је дала име Птоломеј XВ Пхилопатор Пхилометор или краће, Цезарион .
Дочек Клеопатре која је стигла бродовима, а чиме би другим, био је спектакуларан, какав никад до тада Рим није видео. Поред државних званичника и протоколарне церемоније, нагрнула је и маса радозналог света, а нарочито љубоморних жена, да уживо виде најлепшу жену света и краљицу древног Египта, а уз то још и љубавницу Гаја Јулија Цезара.…
Но оставимо ту страну Клеопатрине посете за историчаре и за оне који ће о томе, много векова касније, снимати филмове, да би се вратили нашој основној теми, на коју смо ево и сами заборавио док смо размишљаил о најлепшој жени старог света – синониму женске лепоте – Клеопатри.
Елем, краљица је у својој бројној пратњи имала и неколико научника александријског музеја. Да, добро сте чули – музеја! Александријски музеј и александријска библиотека су били у то време највећи научни центри. Међу путницима је био и велики астроном и математичар тог времена, Сосиген из Александрије.
Римљани су у то доба били заокупљени својим ратовима и освајањима али што се тиче егзатних наука и астрономије, како рече Миланковић, били су праве незналице. Између осталих ствари које је у римској држави требало средити био је и календар, па је Цезар тај обиман посао реформе постојећег календара поверио најбољем астроному древног Египта.
Египатски календар је имао сваку четврту годину преступну, са једним даном више од просте године, која је имала 365 дана. Исти такав календар је уведен и у Риму. У част Гаја Јулија Цезара седми месец у години понео је назив Јулиус.
Календар настао много векова раније у Египту, а који је Клеопатра донела са собом у својој јединој посети престоници старог света, сада је постао званични календар Рима и у част Јулију Цезару био назван јулијански календар. Касније, када је хришћанство постало државна религија Рима, било је нормално да га и хришћанска црква усвоји као свој.
Сада су римски математичари и астрономи могли да упореде свој званични дотад важећи календар са новим. Утврдили су да је за протеклих две хиљаде година њихов каснио за природним (астрономским) за читавих 80 дана!
Римљани су до тада године рачунали, као што смо већ рекли, од оснивања града Рима – од 753. године пре Христа. Новооткривена грешка је исправљена на тај начин што је римска 708. година (то је наша 46. година п.н.е.), значи година пре увођења новог календара, једностано продужена за 80 дана, те је тако та година била дуга 445 дана. Тако продужена година „вратила“ је пролећну равнодневицу на 21. март, као што је нормално. Идућа година се већ рачунала по новом календару и била је преступна.
Цезар је још наредио да се следеће три године рачунају као просте са 365 дана, а четврта да буде преступна. Тај дан више у преступној години додат је најкраћем месецу у години – фебруару, који у простој години има 29 дана. То је урађено стога јер је до тада нова година почињала 1. марта.
[Негде се налази податак да је та година продужена за 67 дана. И то је тачан податак, а разлика се јавља због разлике од оних 13 дана (у XX веку) између јулијанског и грегоријанског календара.]
Дакле, година 46 п.н.е. је имала 15 месеци или 445 дана! То је најдужа година до данас од када се врши рачунање времена.
Ненад Панајотовић, Фејсбук

Актуелно

Данас почиње јесен

БАЊАЛУКА, 22. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – На сјеверној Земљиној полулопти данас почиње јесен. Јесен ће почети …

Откопали немачки бункер на Видиковцу да би направили немачки супермаркет „Лидл“

НА месту будућег немачког ланца супермаркета „Лидла“, поред Тржног центра на Видиковцу у Раковици, радници …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons

Поштовани читаоци,

Помозите рад нашег сајта тако што ћете нас лајкнути, твитнути, плуснути! Хвала!