ОБРЕНОВАЦ: Плачу над рушевинама а помоћи ниоткуд

НЕМА правде. Каква је то правда да ти поплава сруши кућу, а дају ти четврту категорију? Уместо да као и други добијемо нову кућу, нама следује 350.000 динара. Шта с тим да урадимо? – жали се петочлана породица Недић.

Скупили су се у свом дворишту у Улици браће Голубовић 18. Гледају у рушевине. Не знају шта ће. Између зидова, којих више нема, до средине маја живели су Милутин и Снежана Недић са сином Александром, снахом и унуком од 12 месеци.

– Стари део куће се срушио. Пао је плафон и зид до комшије – прича нам Александар, који једини ради у породици као возач градског аутобуса код приватника. – Почели смо да расклањамо и преградни зид између собе и ходника смо рукама гурнули и он је пао. Како у таквој кући да живимо и да је реновирамо?!

Недићима је остао само кров и део зидова новог дела куће који су дограђивали. Надају се да бар некако ту оспособе и сазидају собу и купатило, па да се уселе.

– Ако има икога на овом свету да нам помогне да оспособимо бар то пола куће што је остало и да се вратимо – пита се наглас Милутин. – Не морају паре. Ако има ко да нам да грађу, цемент, прозор… Гладоваћу, али само да имамо кров над главом. Ја могу да спавам и на тавану, а где ће ово дете од годину дана.

Кад их је поплава истерала, Недићи су били у колективним центрима у Добановцима и Јакову, па у касарни у Обреновцу, али како тамо није било добро за мало дете, у јулу су изнајмили собу у Звечки.

– Док платимо кирију 100 евра и струју, не остане ништа скоро за храну, а где је остало – жали се Милутин. – И раније смо тешко живели, а сад никако. Комшија ми дао мајицу да се не сликам у офуцаној коју стално носим.

Милутин је раније остао без посла и сад са 63 године чека старосну пензију. Супруга Снежана прима пензију од 13.000 динара, од које пола оде на лекове за њу и мужа. Има каже три болести и уграђен бајпас.

– Ма нема правде. Цео живот сам био поштен, ако нисам човеку помогао, нисам му ни одмогао. Све сам се надао биће боље, али на крају после ових поплава осташе само празна обећања – тужно изговори Милутин. – Дођем овде, седнем и плачем. Шта да урадим и чиме? 

ЧЕКАЈУ ГАШИЋЕВОГ ИНЖЕЊЕРА

ПРЕ три дана када је у обиласку њиховог насеља био министар војни Братислав Гашић, Недићи су га замолили да дође и да погледа неправду у категоризацији, која им је учињена.

– Гашић је обећао да ће послати грађевинског инжењера да поново погледа стање – каже Милутин. – Чекамо га да дође. Он нам је последња нада да се спасемо.

ОТКАЗ ЗБОГ ТРУДНОЋЕ

АЛЕКСАНДРОВА супруга је до пре десет дана радила у једној обреновачкој пекари. Тада је добила отказ, јер је рекла да је трудна. Тако Недићи у свој овој својој невољи остадоше и без једне колике-толике плате.

 

С. Ј. МАТИЋ, Новости