Хроника

Од 57 фирми које су од државе у периоду 2014 –2017 добиле 239,5 милиона евра подстицаја, свега седам је из Србије, а чак 21 послује са губитком

Савет за борбу против корупције доставио је 7. септембра 2018. године Влади Републике Србије Извештај о додели државне помоћи привредним субјектима у Републици Србији. Из финансијских докумената Комисије за контролу државне помоћи, Савет за борбу против корупције утврдио је да је Република Србија за три године издвојила две милијарде и 534 милиона евра на име државне помоћи.

С обзиром на то да се ради о издвајању великих средстава на име помоћи, Савет је планирао да за 2018. годину уради извeштај о државној помоћи датој у последње три године, за које је достављен извештај Влади Републике Србије, као и да убудуће у континуитету прати давање државне помоћи, како би се онемогућило да то буде извор велике системске корупције.

Савет је имао намеру да утврди укупан износ помоћи дате у периоду од 2014. до 2017. године; да ли је помоћ увек давана наменски у циљу постизања неког одређеног државног интереса; да ли је помоћ била искоришћена наменски за оно за шта је дата; да ли је помоћ дала резултате који су очекивани када је помоћ давана и да укрштањем свих тих података дође до одговора на питање да ли је помоћ сврсисходан начин трошења јавних, не тако малих државних средстава и да укаже Влади на евентуалне пропусте у додели и контроли државних средстава који морају да се отклоне у циљу онемогућавања системске корупције.

Поступак давања државне помоћи је нетранспарентан, јер се подаци из Извештаја који Комисија доставља Влади Републике Србије, Европској комисији и које објављује на свом сајту приказују у укупном износу, без могућности да јавност зна који све субјекти, у ком износу и по ком основу користе државну помоћ. Управо тај податак је Савет тражио од Комисије, али га није добио због чега је изјавио жалбу Поверенику.

На састанку који је одржан у Савету, представник Комисије је изјавио да Комисија има све податке које је Савет тражио, што је у складу са Законом о контроли државне помоћи, међутим да исте неће и не може да достави Савету, јер за давање такве документације нема сагласности „шефова“.

Међутим Савет се, и поред тога што није имао сву тражену документацију, одлучио да напише овај извештај на основу документације коју је прибавио и да укаже на потребу да се ова област уреди тако да се онемогући корупција и нарушавање конкуренције на тржишту због повољнијег положаја до кога увек долази када неко добије помоћ од државе.

Од 57 фирми које су добиле 239,5 милиона евра подстицаја, свега седам је из Србије, а чак 21 послује са губитком

Од 57 фирми које су добиле 239,5 милиона евра подстицаја, свега седам је из Србије, а чак 21 послује са губитком, показује извештај Савета за борбу против корупције

Фирма “Truck lite Europe” из Београда са 0 (и словима – нула) запослених добила је 2014. од Министарства привреде три милиона евра субвенција, пише у извештају о додели државне помоћи привредним субјектима у Републици Србији, а који је објавио Савет за борбу против корупције.

Ова фирма, чији је оснивач из Немачке, а која је добила подстицајна средства за производњу опреме за осветљење, иако је паре узела пре четири године, још увек није изградила фабрику у Ћуприји у којој је требало да запосли 500 радника.

Пословање са губитком

Субвенције од осма милиона евра за исту намену добио је и инвеститор из Аустрије, односно фирма ” ZG Lighting SRB d.o o.” из Београда, а за коју чак и не постоје подаци у АПР о броју запослених и финансијском резултату. Од 57 инвеститора којима је Министарство привреде одобрило подстицајна средства од 239,5 милиона евра у периоду од 2014. до 2017, само седам је из Србије, а чак 21 послује са губитком.

– Од 57 инвеститора, десет инвеститора се бави производњом електричне, електронске и остале опреме за моторна возила, за шта су добили подстицајна средства у износу од 68,4 милиона евра, а према последњим подацима АПР, њихов број запослених је 5.121, док шест инвеститора послује са укупним губитком већим од десет милиона евра – пише у извештају Савета.

Занимљив је податак да је кинеска компанија ” Mei Ta Europe” из Обреновца 2015. добила 21 милион евра подстицаја, а према подацима из АПР, исту ту годину завршила је са нето губитком већим од 70 милиона динара, илити 590.000 евра. Још алармантнији податак је да је ова компанија, чији је стопостотни власник ” Mei Ta Co. Limited” са Кипра, прошле године забележила минус од 1,4 милијарде динара, односно 11,9 милиона евра.

Нико не контролише

Јелисавета Василић, члан Савета за борбу против корупције, истиче да је главни проблем то што Србија нема закон о додели државне помоћи.

 

– То значи да ми немамо прописе о томе ко је надлежан да даје државну помоћ, услове под којим се даје, немамо поступак који мора да се примени да би се одабрали они којима треба дати. Тим прописима би се искључиле разноразне приватности. Имамо закон о контроли дате помоћи, али како да га контролишете када немате основне смернице по којима се помоћ даје. У ствари, све такве помоћи се сабирају у Комисији за контролу државне помоћи, у којој нисмо видели ниједан предмет да је преконтролисан – каже Јелисавета Василић.

Некима то пракса – добију новац, па оду у минус

У извештају Савета за борбу против корупције наводи се да су три инвеститора за производњу, прераду и трговину храном добила више од 10 милиона евра, а укупан број запослених у њима је 122.

– За неке од њих, попут ” CG foods Europe Nova Pazova “, чији је већински власник из УАЕ, средства су одобрена још 2015. године у износу од скоро четири милиона евра, а да је број запослених четири лица, и исказан је негативан финансијски резултат у износу од 19,6 милиона динара – пише у извештају Савета.

Комплетан извештај Савета за борбу против корупције о додели државне помоћи привредним субјектима у Републици Србији можете преузети ОВДЕ.

(Савет за борбу против корупције – Курир – НСПМ)

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

  1. izvestaj je trebao putovati tuziocu i policiji da poapsi tu bandu pljackasa bez licne iskaznice, dotumaralu iz bosanskih gudura i kamenjara, smradova gurbetskih i indijanskih, pakistanmskih il ko zna kakvih meleza zivotinjskih. — toliki milioni bez kontrole bez pisanih i dostupnih dokumenata. — ove ne treba suditi vec lincovati na ulici bez milosti, mlateci motkama motkama govnjavim. PU

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!