fbpx

Од државе нема вајде, грађани туже банке

0
(0)

Кредити у швајцарским францима нису системски проблем за банке, изјавио је генерални секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић из чега се може закључити да се банкари ни не труде да реше проблем грађана којима су месечне рате за стан веће од плата и у неким случајевима двоструко веће него када су кредите подизали. Више од 22.000 стамбених кредита у швајцарцима што је око милијарду евра колико су банке пласирале у овој валути, не брине банке али то је 20.000 породица које се налазе фактички у дужничком ропству.

Банке и даље нуде продужетак рока отплате за кредите који су већ на 10 или 20 година, уз грејс период у ком би се отплаћивала само камата. Међутим, тако се неће смањивати главница, а ни смањење рате неће бити значајно јер и даље највећи део рате чини камата, а мањи део главница, а на крају би због дужег рока отплате укупно плаћена камата била већа од почетне.

Када већ од банака не могу очекивати помоћ, дужници су се понадали да ће им Народна банка Србије притећи у помоћ, посебно након најава гувернера НБС Јоргаванке Табаковић, у новембру, да се ради на решењу са банкама уз напомену да ће то бити препорука банкама као и да држава неће сносити трошкове њихових личних одлука. Ипак, ово решење изгледа да је на дугачком штапу, јер већ три месеца једино што се може чути је да ће решење бити за десет дана, за две недеље, до краја месеца, али за сада све делује као још једно обећање од ког нема ништа.

Остаје да се види како ће НБС објаснити људима који после пет година отплате кредита, и више хиљада евра датих банци, и даље имају основни дуг, у еврима изражен, већи него када су подигли кредит. Најгоре је што због пада цена некретнина чак не могу ни да продају стан и отплате дуг, већ би и у случају активирања хипотеке, уколико вредност стана не покрива износ дуга морали и даље да враћају банци остатак.

Из истог разлога не долази у обзир ни конвертовање кредита у евре по садашњем курсу, јер се тренутно швајцарски франак налази на врло високом нивоу, па би клијенти тако прихватили да отплаћују још већи кредит иако су већ банкама дали хиљаде евра.

Зато су грађани одлучили да сами потраже правду и то преко суда, па је у фебруару удружење Ефектива поднело колективну тужбу против три банке, Пиреус, Хипо Алпе Адриа и ЕФГ Еуробанке са захтевом да се кредити конвертују из швајцарског франка у евре, али по курсу који је важио на дан одобравања кредита.

Дејан Гавриловић из удружења Ефектива каже да је већ десетак чланова удружења добило пресуде против банака у првом степену, због повећања каматних стопа, а да је сада ред и да се нешто учини по питању курса швајцарског франка.

У праву постоји нешто што се зове промењене околности. Људи су узели стамбене кредите са намером да купе стан, при чему је рата могла износити највише до половине плате. Они нису рачунали да ће рата на крају бити и већа од њихових плата, а тиме и доведени у тежак материјални положај. Такође, члан 15 Закона о облигационим односима предвиђа начело једнаких давања што је нарушено када сте узели кредит једне вредности, а отплаћујете далеко већу вредност. У периоду када је евро скочио 25 до 30 одсто, франак је повећао вредност према динару 100 одсто, подсећа Гавриловић.

Он истиче да су понуђена решења банака само бацање прашине у очи јер на тај начин ће само обезбедити себи још већу зараду, а дужницима неће много помоћи.

Банке нуде продужење рока отплате за пар година и грејс период док не прође криза.

То решење је краткорочно, јер није реално очекивати да за годину две прође криза, да се људи масовно запосле или да им се плате врате на пређашње нивое. Мада би то решење било најбоље за банке, узимале би камату све време, а након грејс периода рате би биле још веће него пре. При томе, смањење рате током грејс периода је мало, јер у почетном периоду отплате кредита – највећи део рате чини камата, а мањи део главница. Тако би током грејс периода, када би се отплаћивала само камата, рата била смањена, на пример, са 400 на 300 франака.

Гавриловић напомиње и да се у медијима често говори о Закону о заштити корисника финансијских услуга који је донесен крајем 2011. године и да не би смео да се примењује ретроактивно, али да се тужбе против банака подижу искључиво позивајући се на Закон о облигационим односима који је постојао и када су кредити одобравани.

Такође, постоје знаци да су НБС, држава и банке биле свесне ризичности кредита у швајцарским францима, али на то нису упозоравали грађане док није постало касно. Тако је Национална корпорација за осигурање стамбених кредита у старту наплаћивала већу премију на кредите у швајцарским францима него у еврима. Гавриловић истиче да су банке нарочито форсирале кредите у францима, јер су знале да је ова валута била на историјском минимуму.

Банке су давале дампинг цене, односно ниже каматне стопе, на кредите у францима што се испоставило као навлачење клијената. После су, када би накупили довољно кредита, те ниске каматне стопе повећавали по основу пословне политике банке. Има доста случајева и да су људима који су тражили кредите у еврима саопштавали да нису кредитно способни, али да јесу ако узму кредите у швајцарским францима, подсећа Гавриловић.

Петар Милутиновић, адвокат из удружења потрошача ИУСТА која такође спрема колективну тужбу против банака, у којој ће тражити ревалоризацију кредита за стопу раста швајцарског франка, сматра да решење може бити да НБС изврши притисак на банке да отпишу део потраживања или да суд пресуди у корист потрошача.

У једном делу ти уговори су били ништави. У уговорном праву постоји недозвољено уговарање које постоји у овом случају. Оно што предлажу банке, да се продуже рокови отплате, више не може помоћи јер су грађани већ рефинансирали обавезе, сада су већ у другом или трећем кредиту и више не могу да издрже обавезе. Банке већ одлажу отплате кредита, али то не може у недоглед. Кредити који су били на 20 година сада су на 30 и више година. Овакво стање води у дужничко ропство за физичка лица или у колапс привреде, упозорава овај адвокат.

У Закону о облигационим односима постојао је члан да када камата достигне висину главног дуга она престаје да тече. Овај члан је избрисан 1993. године због огромне инфлације, али сада нема разлога да се поново не примењује.

Камата је приход од капитала и мора бити ограничена. Према Закону о облигационим односима из 1978. Године, који је и данас на снази, постоји обавеза државе да донесе закон о највишој дозвољеној каматној стопи, али она то никада није донела, каже Милутиновић.

Зато је и могуће да банке данас наплаћују каматне стопе од по 30, па чак и 40 одсто годишње за минус по текућем рачуну или да износ камате на крају отплатног периода буде вишеструко већи од главнице.

У окружењу су или државе или сами грађани већ реаговали. У Мађарској је држава фиксирала курс швајцарског франка за отплату кредита на нивоу 20 одсто испод тржишног, чиме је натерала банке да поднесу део терета раста курса ове валуте.

У Хрватској је удружење Франак поднело захтев да се укине франак као валута и да се кредити пребаце у куне и то по курсу који је важио у време одобравања кредита.

У Црној Гори је посебно занимљива ситуација јер она има евро као званичну валуту, а банке су давале кредите у францима.

Да ствар буде гора, банке су махом на време пребациле своје обавезе из франака у евре, а наставиле од клијената да убирају екстрапрофит од раста курса.

 

Балкан Магазин

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Јавни дуг Србије увећан за 370 милиона евра

5 (2) Јавни дуг Србије за период јануар-март 2020. године увећан је 370 милиона евра …

Шаљете новац у Србију? Од данас сте у јединственом регистру државе

1 (2) Регистрација корисника новчаних дознака креће од, сутра 1. јуна, а регистар ће водити …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *