fbpx

Опасности новог доба – безбедност на Интернету

0
(0)

Врло олако, површно и брзоплето прихватамо разне сервисе и осећамо се безбедно јер све је ту или на компјутеру, ноутбуку или на телефону и не размишљате о томе да у једном тренутку можете да останете без свега тога: да неко други преузме све ваше контакте, да у ваше име шаље поруке или ако сте имали податке о платним инструментима да искористи вашу картицу, покупује колико може, упозорио је Војислав Родић, председник УО РНИДС-а на Данима интернет домена Србије (ДИДС)

На седмим по реду Данима интернет домена Србије (ДИДС), посећенијим него икада раније, у години када се обележава и 20 година Интернета у Србији, као и 10 година од оснивања фондације Регистра интернет домена Србије (РНИДС), у први план испливала је горућа тема данашњице, а то је безбедност.

Интернет и сајбер простор нису само паралелни свет, већ су постали једно са стварним светом око нас и толико уплетени у наше пословне и приватне животе да се и на Интернету почињу јављати проблеми као и у животу ван њега.

Ко управља Интернетом

Са више од три милијарде корисника ове глобалне мреже, неминовно се поставља питање и ко управља Интернетом. Пре само неколико дана ИЦАНН, организација која додељује имена, бројеве и протоколе на Интернету, другим речима они одлучују која земља ће добити који домен (на пример .рс за Србију), поднела је апликацију или предлог Влади САД, односно министарству одбране, за преузимање и функције надгледања коју и даље имају САД. Наиме, Интернет као творевина америчке војске (и академских институција САД) до сада је била под уговор дата на управљање ИЦАНН-у, уз задржавање контролне функције, а прошле године по први пут је објављено да су САД спремне да се потпуно повуку одатле уколико ИЦАНН може да испуни услове од којих је најважнији да ниједна земља нема никакав утицај његов рад.

Према речима Мајка Сиберга, члана борда ИЦАНН-а, важан тренутак за Интернет десио се када је америчка влада одлучила да измести ИАНА-у (тело за доделу бројева на Интернету што је срж ИЦАНН-а) из академско-одбрамбених кругова ка бизнису.

“САД и даље имају теоретску контролу, мада то до сада никада нису користили, над доменима других земаља. Ако ИЦАНН може да прихвати одговорност и обезбеди несметано функционисање, САД неће продужити уговор већ ће ИЦАНН наставити да управља доменима”, објаснио је Сиберг гостујући на ДИДС 2016. Према његовим речима, ако све прође добро, крајњи корисници и предузећа неће ништа ни приметити током ове трансформације.

Међутим, ИЦАНН се суочава са другим проблемима за које изгледа није сасвим спреман. На пример, све је више захтева да ИЦАНН у своје функционисање укључи заштиту људских права. Сиберг тврди да то није посао за ову организацију која се бави чисто техничким питањима, именима и бројевима, а да људска права и приватност треба штити на другим местима.

С друге стране, представник крајњих корисника, пре свега европских, у ИЦАНН-у, Волф Улрик истиче да се не могу тако лако избећи политичка питања у свету технологије и Интернета. Он сматра и да је приступ Интернету људско право и да сви треба да га имају, али да земље и региони просто немају приступ, пре свега због инфраструктуре.

“После Сноудена нико не може ерћи да Интернет нема везе са проблемом приватности. Тешко је поставиити јасну границу између технологије и политике”, оценио је Улрик.

Сиберг је оценио да ИЦАНН јесте направио много грешака, али зато што је пребрзо усвајао моге захтеве који су долазили од корисника који нису били до краја промишљени и чији ефекти нису добро одмерени.

Међутим, ако ИЦАНН који функционише на моделу мултиактерског партнерства у чијем управљању учествују све заинтересоване стране, не може да регулише овај простор, питање је да ли то могу традиционалне структуре као што су парламенти.

“Мултиактерски модел је настао пре 12 – 13 година и он је још у фази изградње, далеко од тога да је завршен. Али, с друге стране парламенти, да се ограничим на немачки, швајцарски и аустријски које познајем, када год доносе законе везане за Интернет, показују изузетан степен непознавања материје, од техничких аспеката до евентуалних последица. Интернет је универзалан и владе земаља морају да схвате да се он не може регулисати на националном нивоу”, поручио је Улрик.

Опасности са Интернета – за свакога

Међутим осим те глобалне безбедности, злоупотребе на Интернету имају последице и на појединачном нивоу. Данас, када је све онлајн, преузимањем шифре неко може преузети и комплетан виртуелни живот неке особе, а богами и добар део стварног живота.

Како је истакао директор РНИДС-а Данко Јевтовић безбедност на Интернету је све важнија тема данашњице.

“Интернет је продро у све поре нашег друштва и то утиче на наше свакодневне животе. Да бисмо повећали безбедност на Интернету, морамо да едукујемо првенствено кориснике Интернета, да им помогнемо да разумеју који су ризици”, поручио је Јевтовић.

У Србији је донет Закон о информационој безбедности, који то регулише на системски начин, а у процесу је формирањи и националног тела које ће о томе бринути. Такође у плану је и да РНИДС формира своје тело које ће помоћи корисницима.

Председник Управног одобра Регистра националног интернет домена Србије (РНИДС) Војислав Родић надовезао се да људи олако прихватају разне сервисе и ослањају се на своје телефоне или компјутере.

“Врло олако, површно и брзоплето прихватамо разне сервисе и осећамо се безбедно јер све је ту или на компјутеру, нотебооку или на телефону и не размишљате о томе да у једном тренутку можете да останете без свега тога: да неко други преузме све ваше контакте, да у ваше име шаље поруке или ако сте имали податке о платним инструментима да искористи вашу картицу, покупује колико може“, упозорио је Родић.

Као пример навео је познаника коме је неко открио шифру, преузео налог на ајфону и обрисао контакте. Пошто се овај телефон аутоматски синронизује са подацима који су на клауду и они су обрисани, а лозинка је промењена. Тада је свим његовим контактима послата панична порука на енглеском језику да се он налази са породицом у Паризу, да су опљачкани, али да имају документа и да моли пријатеље за новац како би скупио 2.500 долара за авионску карту да се врати кући.

“Када се мало боље погледа мејл са ког је стигла порука, види се да то није његова адреса. То је типична крађа идентитета“, рекао је Родић.

Ово је много компликованије од просте крађе кредитне картице коју можете да блокирате позивом банци.

„Власник сад мора да се обрати сервису, мора да докаже да је то он. Како ће сад неко у Америци да зна да је он прави власник? Он чак није урадио ни бекап података на неки спољни диск“, закључио је Родић.

Тако неки алат који помаже у послу, често постане незаменљив али може постати извор великих невоља, на пример кликом на атачмент у мејлу.

„Замислите исто то на нивоу целе привреде, банака… Нама одговара што преко Интернета можемо да плаћамо неке ствари, не морамо да чекамо у реду 45 минута да би платили неку од услуга. Кад све то ради, то је огромна уштеда, али постоје опасности које се крију, а о којима ми у суштини не размишљамо. Ипак, криминални умови само о томе размишљају – како да нађу пропусте, како да их злоупотребе“, упозорава он.

Према поменутом Закону о информационој безбедности предвиђено је формирање Центара за превенцију безбедносних ризика у информационим системима. Управо ти центри треба да предузимају одредене мере којима је циљ појачавање безбедности што подразумева и едукативну улогу и конкретне мере у смањивању ризика.

Ипак, најбоља заштита је опрезност.

“Само опрезно, проверавајте све, чак и кад вам пише неко ко вам је познат”, саветује Родић.

Релативно мања пенетрација примене информационо комуникационих технологија у Србији је на неки начин део заштите.

“Значи, ако вас нема на Интернету или ако је само половина становништва на Интернету, онда сте мање угрожени. Ко није на Интернету он није директно угрожен али јесте посредно. Ако жртва неког сајбер напада буде финансијски систем или систем за управљање енергијом онда ће и ономе ко није на Интернету да нестане струја, као што се десило у Украјини прошлог месеца. Што је једна земља више технолошки напредна, што се више ослања на информационо комуникационе технологије у обављању активности – привредних и друштвених, то је више осетљива. У суштини, сви заостају за степеном угрожености који се појављује. То не значи да нећемо ништа да радимо, управо је ово један од начина да се системски боримо против вероватно највећег проблема блиске будуцности”, рекао је Родић.

Милош Обрадовић, Балкан магазин

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Српски ИТ генијалци извезли 1.5 милијарде евра дигиталних производа и услуга и поред владиног субвенционисања страних компанија

0 (0) Србија је у 2019. години извезла ИТ и дигиталне услуге у вредности од …

Американци забрањују улаз, Руси затворили границе, само се српска Влада прави мртва

4.8 (8) Док Американци затварају границе и уводе ригорозне мере за туристе, нарочито из Kине, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *