Разоружан народ је стока за присилно вакцинисање и клање

„На основу пуномоћја издатог ми од стране Вође Рајха и врховног заповедника немачке оружане силе, наређујем следеће: све ватрено оружје (укључујући ту и ловачко ватрено оружје), муниција, ручне бомбе, експлозивна средства, као и сва остала ратна оруђа, имају се предати. Предаја оружја има да уследи у року од 24 сата и то код најближе немачке војне или месне командатуре….“. Овако је априла 1941. немачки војни заповедник Србије, генерал Ферстер, издао „Наредбу о држању оружја на запоседнутом југословенском подручју“.

Маја 2023, још један у низу заповедника запоседнуте територије, одлучио је исто. Објављена је „Наредба о предаји нерегистрованог оружја и муниције“. Дакле наредба, а не како се у јавности жели представити – чин добре воље.

Полицајфирер је ’41 претио депортацијом и стрељањем, а овај нови тамницом и банкротом. Међу осталим, последица разоружања грађана Србије ’41 била је: „сви Јевреји морају да се пријаве 19 априла т.г. у 8 час. у јутро градској полицији … Јевреји који се не одазову овом позиву биће стрељани“, а 2023. „сви грађани који не предају нерегистровано оружје“ могу добити до 15 година робије. Представници државе обнародовали су да се „ова мера доноси како би се број кратког ватреног оружја, у поседу правних и физичких лица, смањио за деведесет процената“. Преосталих десет процената остаће у поседу одабраних и њихових параструктура насиља и криминала. Предати „вишак“, као и сваки претходни, има перспективу да заврши по ритопечко-стадионским, или подавалским бункерима, односно на црном тржишту.

Опште је познато да народ без оружја није слободан и представља лак плен страних непријатеља и домаћих издајника. Историја и те како добро памти: „џебане колико се сад код вас находи да јавите; никому до времена кад се на битку пође да не дајете; пушке ко на празно меће да каштигујете с 25 батина и апсом.“ Тако гласи Карађорђева „Наредба“ из јануара 1812.

Испод недавног прогласа МУП-а стоје имена „финансијера пројекта“. Поред народу српском „наклоњене“ ЕУ, ту је и SEESAC (The South Eastern and Eastern Europe Clearinghouse for the Control of Small Arms and Light Weapons), организација која се поред разоружаваља Западног Балкана, од 2022. активно бави тзв. „родном равноправношћу“, а ми врло добро знамо шта то значи и шта им је циљ. Како родни и трансродни, тако и балкански.

Да је нови светски поредак нашао поузданог јавног извршитеља у Србији, показује и следеће. 2022. у Србији је у саобраћајним несрећама погинуло, да не кажем убијено (нпр. наплатна рампа Дољевац) 535 особа, а од ватреног оружја је страдало, што у убиствима, што у самоубиствима, мање од 50 особа. Па ипак, никоме не пада на памет да забрани издавање возачких дозвола и одузимање аутомобила. Заправо, медицински прегледи и комисије надлежне за преглед будућих возача и преглед будућих власника оружја – исте су. Али, казне за убиства нису исте. Кад убијеш некога на пешачком прелазу добијеш наногицу, а кад убијеш из пиштоља – десетак година робије. Иако је исход исти, смртни, починилац у аутомобилу и починилац са оружјем, нису пред законом исто третирани. Зашто? У чему је разлика? Па у презимену и партијској оријентацији.

 

Потпуно је јасно да је аутомобил, аутобус, камион и слично, далеко убојитије оружје од пушке и пиштоља, а у свакодневној масовној употреби. Мотори су далеко чешће оруђе самоубистава него пиштољи. Ако ћемо по статистици, а она томе ваљда и служи, народу треба одузети све ножеве и секире, па и зазидати терасе и прозоре. А ако ћемо по доктолу Вулетовом саветнику, треба одузети и све кашике за ципеле. Нарочито оне зарђале, па још дуге.

Реално, свако ко поседује возачку дозволу, морао би на лични захтев да поседује и оружје, јер је то емпиријски и статистички доказано мањи степен друштвене опасности, а изузетан „бустер“ друштвеној самоодбрани и националној сигурности. На тај начин подржава се и Кривични законик Републике Србије, члан 19, нужна одбрана. Он на тебе пиштољем, а ти на њега књигом? Чиме да се одбрани поштен грађанин од миграната и криминалне коалиције ноћног рушења? Чиме да се одбране Срби који живе на АП КиМ? Чиме да се одбране грађани Сомбора?

Живимо у апсурдистану где нам намећу оно што њима одговара, а на нашу је штету. Наоружано становништво опасно је по окупациону управу и намеснике. Наоружан народ је слободан народ, а разоружан народ је стока за вакцинисање и клање. Човек са оружјем је респектабилни противних сваког криминалца и непријатеља и поуздан партнер патриотској држави. Циљ непријатеља је разоружати народ и претворити га у стадо.

Свако ко „на празно меће“ оружје, треба да се сети историје и о томе да размишља. Дајте им зарђале кашике.