Опет распродаја „породичног накита“ Србије?

У експозеу премијера најављује се продаја Телекома, Дунав осигурања и још неких компанија, а економиста Млађен Ковачевић упозорава да ћемо сав тај новац појести кроз буџет и на крају – остати и без профитабилног Телекома и без пара

У дугачком експозеу новог председника Владе Републике Србије Александра Вучића пре недељу дана, најважније место заузимала је економија, а пажњу јавности посебно је привукао план премијера за јавна и државна предузећа. Једном речју, приватизација или реструктурирање па приватизација. Једна од највреднијих и свакако компанија коју је најлакше продати је Телеком Србије, а споменути су и Електрпривреда Србије која би требало да добије мањинског партнера, Државна лутрија и РТБ Бор, као и продаја Дунав осигурања.

“Телеком Србије ће ући у процес приватизације, јер ће његова вредност временом само падати. Тенденција у европским телекомуникацијама је убрзано регионално укрупњавање како би се одржао корак са растућим трошковима технологије и реално опадајућим приходима. Телеком Србије није изузетак, те се његово учешће на тржишту мобилне телефоније смањује сваке године, док на тржишту фиксне телефоније више не може да задржи монополски положај. Ускоро ће се кренути и са издавањем лиценци за 4Г мрежу, а ни Телеком ни држава немају довољно средстава да озбиљно крену у развој нове мреже, па је очекивано додатно погоршавање Телекомове конкурентске позиције. Са припремом процеса приватизације би се започело у првих 100 дана рада владе. У том случају би било реално да приватизација буде окончана током наредне године, уколико тржишни услови то буду дозволили. Захваљујући побољшаној међународној позицији Србије, уверен сам да ћемо моћи да остваримо знатно већу цену за Телеком од оне коју бивша влада није могла да добије 2011. године”, рекао је у експозеу председник Владе.

Продаја због рупе у буџету?

Ово није први пут да ће Телеком Србије на продају, а први пут је 49 одсто ове компаније продато још 1997. године за 1,57 милијарди немачких марака.

И 2011. године покушана је продаја Телекома, али се одустало након што је највећи понуђач Телеком Аустрија понудио свега 1,1 милијарду евра за 51 одсто акција, док је тадашња Влада поставила доњу границу на 1,4 милијарде евра.

Према мишљењу Млађена Ковачевића, члана Академије економских наука, упркос оценама како не знамо да управљамо овим компанијама, главни разлог за продају државних предузећа је покривање буџетског дефицита који би до краја године могао да пређе две милијарде евра и сервисирање спољног дуга за који је потребно 5,7 милијарди евра ове године.

„Изненадило ме је када сам чуо да ће се продати Телеком, Дунав осигурање, јер су пре само пет, шест месеци говорили да се Телеком неће продавати. Обе ове компаније праве профит, па се поставља питање зашто их продавати. Могуће да је то резултат притиска Међунаордног монетарног фонда и да није случајно да је мисија Фонда била у посети после расписивања избора како би наментула неолибералне мере распродаје свега што има неку вредност. То и не чуди јер ми смо дошли у наркоманску зависност од страног капитала“, упозорава Ковачевић, додајући да је влада због огромних потреба за девизама схватила да јој је јако важна подршка ММФ-а и Светске банке.

Он истиче да је разлог за продају на првом месту запушавање рупа у буџету, иако се у јавности говори да ће тај новац бити потрошен на отварање радних места. Међутим, ако се погледа дефицит буџета који је забележен у прва три месеца 2014. и износи 71,8 милијарди динара или око 650 милиона евра, то на годишњем нивоу износи чак 2,5 милијарде евра. Држава, која је власник 58,11 одсто Телекома и још 20 одсто акција које је Телеком откупио од Грка, и када би добила за ову компанију две милијарде евра које прижељкује – не би могла да покрије чак ни дефицит из једне године.

Ко не уме да управља?

Ковачевић доводи у везу најаве продаје државних предузећа са неким новим именима у влади, попут новог министра за државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички која је пре првог ангажмана као гувернер НБС 2003. године, и после и као министар енергетике, радила у ММФ-у од 1993. до 2001. године, из почетка на проблемима монетарног сектора Мозамбика и Зимбабвеа, а затим као главни економиста за програм са БИХ и, најзад, као главни економиста за програм са Југославијом. Затим, ту су министар привреде Душан Вујовић који је дуго радио у Светској банци и то као представник у Украјини, као и Лазар Крстић, министар финансија и у претходној влади који је на то место дошао из консултантске куће Мекензи.

Телеком Србије је у 2013. години остварио профит од 15,3, а годину пре тога 11,2 милијарде динара, док је Дунав осигурање у 2012. имало профит од 72 милиона, а у прошлој години 15,9 милиона динара. Поставља се питање зашто се толико инсистира на продаји профитабилних компанија и да ли заиста држава ничим не уме да управља.

“То су приче за децу. Ми имамо виспрене људе, а чак и да немамо – постоје уговори о управљању компанијом од стране професионалних агенција, али компанија остаје у власништву државе. Често кажу, ништа што је државно не може бити успешно, а имамо Теленор који је државни, имамо Гаспромњефт који је купио НИС чији је власник руска држава. Ако се постави најбоље руководство није битно да ли је компанија државна или приватна. После целе те приче да смо неспособни остаје утисак да се индиректно каже да је српски народ глуп, непоштен, себичан. Друго, ово значи и да, ко год да води државу, јавним предузећима морају да управљају политички подобни, а не професионалци, што није истина”, огорчен је Ковачевић.

Он види оправданост продаје Телекома само уколико се тај новац може уложити у посао који ће доносити већи профит.

„То би можда могла бити пољопривреда, али није се много земаља обогатило бављењем пољопривредом. Осим тога, телекомуникације су капитално интезивна делатност заснована на знању, а пољопривреда је ипак примарна делатност. Осим тога, сигуран сам да ће највећи део прихода од продаје бити поједен кроз буџет“, сматра овај економиста, додајући да се од новог власника може очекивати повећање цена, отпуштање запослених и већи профит који неће остајати у Србији.

Према његовим речима, у овој „хајде Јано кућу да продамо“ економији, следи продаја пољопривредног земљишта и продаја природних ресурса будући да се већ говори о неким преговорима са Американцима о продаји Бора, док ће ЕПС-ом и Аеродром такође управљати странци.

„Србија постаје колонија, преузимањем највреднијих природних ресурса од стране странаца. Садашња власт, која је фактички на власти последње две године, јесте наследила катастрофално стање од претходника, али и они су се задужили за додатних 4,5 милијарде евра за мање од две године“, закључује Ковачевић, указујући на апсурд да ће ако се прода Телеком и то бити проглашено за страну инвестицију. 

 

Милош Обрадовић

Балкан магазин