Синдикати предузећа наменске производње (Застава оружја, Прва искра у Баричу, Крушик у Ваљеву, Први партизан у Ужицу, “Милан Благојевић” у Лучанима и Слобода у Чачку), која чине групацију Одбрамбена индустрија Србије (ОИС) одложили су за прошлонедељни четвртак заказан састанак, на којем је требало да донесу одлуку о штрајку упозорења.
Тиме су хтели да искажу протест против Нацрта закона о производњи и промету наоружања и војне опреме, као и начина на који је тај законски акт, којим је предвиђена и приватизација војних фабрика (продајом до 49 одсто њиховог капитала), уведен у скупштинску процедуру. Састанак је одложен на иницијативу надлежних у Министарству одбране, који су предложили да се наставе, крајем прошле године започети, преговори о проблемима у војној индустрији, а тиме и о закону о производњи и промету наоружања и војне опреме, којим су српски оружари незадовољни.
Да ли позивом на наставак преговора Министарство одбране покушава да “купи време” како би се ублажило, очигледно негативно, расположење оружара, тешко је у овом тренутку рећи. Оно што се, међутим, зна јесте да су оружарски синдикати минуле седмице били изложени великом притиску да одустану од најављеног протеста. Оружарски синдикати су, подсетимо, средином децембра осудили поступак на који је Министарство одбране, такорећи на мала врата, у скупштинску процедуру увело нови закон о производњи и промету наоружања и војне опреме, и затражили да се тај законски акт стави ад акта до постизања коначног договора о будућности домаће војне индустрије. Одговор владе и Министарства одбране на овај захтев синдиката још није стигао, али је неспорно да ће то бити тема наставка преговора чији би исход требало да буде познат ове седмице.
Руководства синдиката фабрика ОИС су уочи новогодишњих празника, усагласила заједничку стратегију деловања и борбе за одбрану интереса око 10.000 запослених у српској војној индустрији, иначе једној од најпрофитабилнијих домаћих привредних делатности, чију будућност, како сматрају синдикалци, нови закон може да доведе у питање. Представници синдиката огорчени су и због чињенице да је Нацрт најновије верзије закона о производњи и промету наоружања и војне опреме, који је 13. децембра достављен фабрикама Одбрамбене индустрије Србије, дат на увид само пословодствима тих предузећа. Још више их иритира сазнање да се одредбама закона, којима се најављује приватизација фабрика ОИС, поред иностраних инвеститора и компанија, у игру уводе и домаћи улагачи. Синдикалци сматрају да се омогућавањем домаћим правним и физичким лицима да учествују у приватизацији отвара простор “за улазак прљавог капитала” у војну индустрију, која је од стратешког значаја за безбедност земље. Страхују и да ће, у случају да се домаћим тајкунима омогући да буду актери промене власничке структуре у фабрикама ОИС, доћи до масовног отпуштања радника и поручују да је та одредба закона “посебно неприхватљива”.
Председник Савеза самосталних синдиката Србије у Крагујевцу Југослав Ристић, који је раније био синдикални вођа Заставиних оружара, тврди да је приватизација војне индустрије на начин који прописује Предлог закона о производњи и промету наоружања и војне опреме – неостварив подухват. “Законом је предвиђено и то да производњом наоружања и војне опреме могу да се баве и високошколске установе и институти, што је нонсенс”, сматра Ристић, који указује и на чињеницу да Законом предвиђена конверзија друштвеног капитала у фабрикама наменске производње, без сагласности њених власника, представља насиље. Према оцени представника синдиката “наменске” недопустиво је, и штетно, одлагање конверзије фискалних дугова фабрика војне индустрије, који обезвређују рад оружара и угрожавају пословање предузећа ОИС која више од 90 одсто производње извозе на инострана тржишта.
Опрезно са приватизацијом “наменске”
– Приватизација је, неспорно, један од начина да се постигне финансијска консолидација и техничко-технолошка модернизација војне индустрије, чиме би се обезбедила још већа конкурентност на иностраним тржиштима. Али, није добро, ако се у поступак приватизације те врсте индустрије уђе под притисцима са стране, којих је раније, посебно после 2000. године, и те како било. Бојим се да приватизација, уколико је наметнута, може за последицу да има драстично смањење капацитета војне индустрије која је, показало се, највиталнији део српске привреде. Због тога мора и те како да се води рачуна о томе да се приватизација фабрика наменске производње не оконча као што је то био случај са променом власничке структуре у остатку српске привреде – коментарише за Данас бивши директор Заставе оружје Драгољуб Грујовић.
Из угла страних инвеститора
– Уколико држава жели да гради приватну војну индустрију, онда њен утицај мора да буде знатно мањи. Јер, тешко је замислити да ће нека озбиљна инострана компанија, или инвеститор, да пристане да буде мањински власник у некој домаћој војној фабрици, и да му, уз то, рад надзиру Министарство одбране и Војно безбедносна агенција, како је предвиђено новим законским решењима. Питам се да ли би Џенерал дајнамикс, највећа светска оружарска компанија која је својевремено била заинтересована за Заставу, или БЕРЕТА, на пример, пристали да под таквим условима учествују у приватизацији српске војне индустрије – коментарише Југослав Ристић, председник Савеза самосталних синдиката Србије у Крагујевцу.
Данас.рс
