Фељтон

Паралелни свет финансија (Први део)

Валентин КАТАСОНОВ | 18.02.2013

Светски лихвари за себе већ сматрају да су богови. Пошто су се намерачили да постану као Творац, они су почели да ни од чега стварају новчано-финансијски свет, да праве новац „од ваздуха“. Тако је упоредо са видљивим финансијским светом почео да ниче невидљиви, паралелни.

* * *

Видљиви финансијски свет – то су комерцијалне банке, фондови, инвестиционе компаније, централне банке, министарства финансија; то су финансијска тржишта (фондови – девизни, новчано-кредитни, осигуравајући), финансијски инструменти (обвезнице, акције, деривати, остале врсте папира од вредности) и томе сл. Видљиви финансијски свет се јавља кроз различите извештаје, званичну статистику, налази се у видном пољу финансијских регулатора,парламената, комора, медија, експертске јавности и т.д. Функционисање видљивог финансијског света се регламентира уставом, законима, међународним споразумима.

 Да постоји и невидљиви финансијски свет већина људи нема појма. То је пре свега такозвани сектор у сенци међународног финансијског система – финансијске институције и финансијске операције, које се прикривају офшорима и склањају се из видног поља финансијских регулатора (централних банака, министарстава финансија, комисија за папире од вредности сл.). Колике су сразмере финансијског сектора у сенци може само да се претпоставља јер становници тог света у сенци не полажу рачуне регулаторима, и одговарајућим државним органима не подносе статистичке извештаје. У њих спадају организоване злочиначке групе које су повезане са наркотрговином, трговином оружјем, продајом и куповином пословања и сл. То чак није ни „сива“, већ потпуно „црна“ економија, која крши све норме кривичног права. Њен промет, како процењују експерти, велик је неколико билиона долара годишње. Осим тога, у сектору у сенци постоје најразличитије структуре које се уопште не крију. Међу њима су многе које, не сакривајући се, нуде своје, врло разноврсне услуге, физичким и правним лицима. На пример – „хеџ“ – фондови који се баве најразличитијим спекулацијама. Или врло поштоване банке које нуде услуге private banking-a (смештај новца клијента у јурисдикцију офшора). Такве структуре по медијима упорно рекламирају и себе, и своје сумњиве услуге. Оне су једноставно испале из сфере законодавне и финансијске контроле, не живе по општеприхваћеним законима и нормама међународног права, већ онако како се њима допада. Последња финансијска криза је имала велику дубину, али и ширину (обухватила је практично цео свет), а такође је доста дуго трајала, управо због хипертрофираног развоја финансијског сектора у сенци (како верују многи експерти – ова криза још није завршена, већ је тек њен први „талас“ прошао[1].

Невидљиви или паралелни финансијски свет се не ограничава „сенком“. Један његов део се може назвати и тајни. Тајни финансијски свет је врло разнолик и колики је – нико не зна. Он је у ствари укупност различитих односа и споразума из сфере финансија, који се чине и формирају кришом од народа, парламената, званичних финансијских институција и међународних организација. Најјачи пример су тајни међудржавни споразуми. Има их и који су данас доспели у јавност (конкретно – финансијски споразуми САД и Велике Британије са Немачком, који су потписивани пошто је Хитлер дошао на власт). Још многобројнији су примери тајних споразума међу приватним структурама. Конкретно, банке су по традицији закључивале и настављају да закључују казнене споразуме, што представља кршење антимонополског законодавства. Довољно је сетити се скандала из 2012.године због тајног договора највећих банака које су манипулисале каматним процентима ЛИБОР.

За постојање конкретних тајних уговора и споразума обично знају само појединци. А сувишне или случајне сведоке „посвећени“ уклањају без икаквог размишљања. Овај тајни финансијски свет је почео одавно да се формира. Он је имао, а и даље има, снажан утицај не само на светску економију и међународне финансије, већ и на политику многих земаља и међународних односа.

* * *

На интернету данас постоје најразличитији материјали који се односе на тајне финансије. У тим публикацијама се истичу две теме које имају везе једна са другом.

Прва тема је „црно злато“.Под тим термином се подразумева жути метал који се држи по сефовима и подрумима многих централних банака, приватних светских банака, и неких других организација. Сматра се да је количински тај метал, како кажу, много већи од званичних резерви злата читавог света; природно је да се такво злато, „црно“, не води ни у билансним књигама, ни у статистици, и представља строго поверљиве резерве[2].

Друга тема су тајанствене акције америчке Државне благајне и Федералног система резервикоје потичу из година између два светска рата. Сензацију у вези са тим представљају астрономске цифре: њихове номинале се мере стотинама милиона долара, а укупни износи пакета откривених акција – билионима долара.

Обе теме су врло запетљане. Званичне финансијске власти, међу њима и Федерални систем резерви и америчка Државна благајна скоро су сасвим неми у вези са догађајима који се односе на папире од вредности и злато из финансија које свет не може да види. Ево кратке хронике о појави тих тајанствених папира са много нула.

Први случај за који сам ја сазнао се догодио пре десет година. О њему су писале британске новине The Independent од 28.октобра 2003[3], које су саопштиле о извесном експерту Грему Холксворту који је заједно са канадским држављанином Мајклом Сламажем (бившим држављанином Југославије) још 2001. покушавао да неколико акција америчке Државне благајне из 1934.године „смести“ у Канадску империјалну комерцијалну банку у Торонту. Обојица су ухапшени, а истрага је показала да они располажу пакетом хартија од вредности на укупан износ од 2,5 билиона долара. Америчке власти су изјавиле да су папири фалсификати. Ствар је дошла до суда у Лондону, окривљени су тада први пут у процесу саопштили верзију порекла такозваних облигација Моргентау[4]. Они су их повезивали са „црним“ златом које су америчке монетарне власти добиле из Кине од Чан Кајшија[5]. Та прича се по светским медијима није даље ширила.

Други случај се десио 3.јуна 2009. Место догађаја: Италија, мала железничка станица Чиасо на граници са Швајцарском. Италијанска полиција је ухапсила два држављанина Јапана који су покушавали да нелегално преко границе пренесу у Швајцарску америчке папире од вредности на укупан износ од 134 милијарде долара. Према подацима полиције, мушкарци су облигације сакрили на дно дипломат-ташне и они су задржани у току провере. Лица на које се сумњало су преносила укупно 259 облигација. Њих десет су имали номиналу од милијарду долара по једном папиру, а осталих 249 су вределе свака по 500 милиона долара. Та прича је одјекнула много јаче него претходна. У њој је много чудног и неразумљивог. Конкретно – прво је италијанска страна саопштавала да су папири прави, а затим се појавила информација (уз позивање на америчке изворе) да су то фалсификати. Две јапанске личности из приче су једноставно нестале.

Трећи случај се догодио у Шпанији буквално два месеца после хапшења Јапанаца у Чиасоу. За разлику од претходног случаја овај случај је у медијима пропраћен врло оскудно. Радило се о крађи и конфисковању вредносних папира на износ од 1,64 билиона долара, које су украле и конфисковале шпанске власти. У шпанским медијима њих су називали „хипотека Банке Федералних резерви“.

Четврти случај који се догодио пре годину дана је најкрупнији и најјаче је одјекнуо. О њему је прво известила агенција Асошијетед Прес, 17.02.2012, тако што је пренела новост о конфисковању у једној од швајцарских банака у Цириху вредносних папира на износ од 6 билиона долара. При том није саопштен назив банке. Због нечега је операцију одузимања папира на територији Швајцарске извела италијанска полиција. Убрзо су објављени и неки детаљи. Медији су саопштили да су одузети папири емитовани 1934.године, а у Швајцарску су доспели из Хонгконга 2007. Интересантно је да су медији те папире називали различитим називима: „америчке облигације“, „облигације Државне благајне САД“, „облигације ФСР“, „благајнички записи“. Шаренило је постојало и у следећем: номинала вредносних папира се у различитим изворима колебала у дијапазону од 1 милијарде до 100 милиона долара. Америчке власти су одлучно тврдиле да је у Цириху пронађена само гомила фалсификата.

Догађаје који су набројани допуњује и информација која има везе са причом о појављивању „црног“ злата и његовим резервама у последње време. Такође их допуњује и пикантна информација о специјалном интересовању америчких тајних служби за „лажне“ папире. Тајне службе САД (више од других – ЦИА) организовале су потрагу за онима који поседују предратне облигације, а такође су предузели и операције одузимања тих папира. Тако је директорка издавачке куће Dandellion Books Керол Адлер још пре десетак година (31.10.2003) на сајту Rense.com дала изјаву за штампу о контакту са инсајдером у агенцији ЦИА који јој је испричао о „окултној економији“ и о операцијама потраге и одузимања вредносних папира.[6]

Да покушамо да се снађемо у том снажном и мутном потоку информација и да проценимо колико се стварно може веровати званичним изјавама америчких власти да су папири са много нула обични фалсификати.

(Наставиће се)

[1]Детаљније о сектору међународних финансија „у сенци“ погл. В.Ј.Катасонов: „Цене рупе“ светске економије (Први и други део)// Сајт фонда стратешке културе (23, 25.01.2013); „Шокантни подаци о светском банкарском бизнису. Светска наркомфија иа банке. Увод „ //Сајт фонда стратешке културе 3.10.2012.

[2]Погл. Б.Ј.Катасонов: „Црно злато“ „змајева“ и ФСР САД, Део Први, други, трећи// Сајут фонда стратешке културе(7, 8, 10.12.2012)

[3]Paul Vallely. Who wants to be a trillionaire? // Independent 28 October 2003.

[4]Папири су добили назив по имену Хенрија Моргентауа млађег (1891 – 1967) који је у периоду 1934 – 1945. био министар финансија САД (то је период када је председник САД био Ф.Д.Рузвелт)

[5] Детаљније: Јевгениј Андрејев: Парница о обмани тешкој 2,5 билиона (!) долара, „Јеженедељник 2000“, 19.09.2003. (Евгениј Андреев. Дело о мошенничестве на 2,5 триллиона (!) долларов // «Еженедельник 2000», 19.09.2003.)

[6]Та издавачка кућа је дала аванс како би издала књигу у којој се инсајдер спремао да читаоцима исприча детаље рада тајних служби САД на откривању „тајних“ облигација. Међутим – он је неочекивано умро, а рукопис књиге је исчезао.

 

Фонд Стратешке Културе

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!