БЕОГРАД – Низом комеморативних скупова широм Србије данас се, поводом 15-oгодишњице почетка ваздушних напада Северноатлантске алијансе, обележава дан сећања на жртве бомбардовања.
На данашњи дан пре 15 година почело је НАТО бомбардовање тадашње СРЈ, а одлука о ваздушним ударима на Србију, односно СРЈ, донета је без одобрења Савета безбедности УН, што је био преседан.
Наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана.
Кларк је касније у књизи “Модерно ратовање” написао да је планирање ваздушне операције НАТО против СРЈ “средином јуна 1998. већ увелико било у току” и да је завршено крајем августа те године.
СРЈ је нападнута као кривац за хуманиртарну катастрофу на Косову и Метохији и неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине.
Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 часова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.
Деветнаест земаља алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким оператерима који су полетели из база у западној Европи.
Најпре су гађани противваздушна одбрана и други објекти Војске Југославије, и то у Приштини, Батајници, Раковици (Стражевица),
Младеновцу…
Према процени Владе Србије у бомбардовању је погинуло најмање 2.500 људи (према појединим изворима укупан број погинулих био је готово 4.000), а рањено је и повређено више од 12.500 особа.
Недавно објављени званични подаци Министарства одбране Србије говоре о 1.008 убијених војника и полицајаца, а према неслужбеним подацима теже и лакше је рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце.
Укупна материјална штета процењена је тада на 100 милијарди долара.
Ратни губици НАТО у људству и техници никада нису обелодањени.
Танјуг
