четвртак , 24 септембра 2020
фото: фронтал.рс

„Плашим се да нас Европа спречава да заштитимо своје писмо“: Ћирилица две године чека заштиту

5
(4)

„У предлогу измена и допуна закона стоји да је ћирилицом обавезна комуникација у правном промету, у називима предузећа, њихових седишта и делатности, као и на декларацијама, потврдама и рачунима. Школе, медији, јавна предузећа, професионална и струковна удружења чији је оснивач држава или имају државни капитал, морају искључиво да користе ћирилицу“

У предлогу измена и допуна закона стоји да ћирилица мора да има предност у односу на латиницу – помоћно писмо. Ћирилицом је обавезна комуникација у правном промету, у називима предузећа, њихових седишта и делатности, као и на декларацијама, потврдама и рачунима. Школе, медији, јавна предузећа, професионална и струковна удружења чији је оснивач држава или имају државни капитал, морају искључиво да користе ћирилицу…


Фото: Фронтал

– Министарство културе и информисања је 26. 7. 2017, па 23. 3.2018. и 18. 9. 2019. године проследило Иницијативу за измену и допуну Закона о службеној употреби језика и писма Републичком секретаријату за законодавство, као надлежном органу за припрему за Владу. До сада ова иницијатива није прослеђена на усвајање – кажу за „Новости“ у Министарству. – И поред бројних обраћања на више адреса, нама нису познати разлози због којих наша Иницијатива, више од две године након што смо је покренули, није ушла у законски поступак.

У Министарству сматрају да не постоји било каква препрека, ни суштинска, ни формално-правна, да се покрене процедура усвајања овог прописа.
На питање да ли ће овај посао сачекати нову владу, јер су избори близу, саговорници Новости кажу:

– С обзиром на то да по питању измене законске регулативе која се тиче употребе језика и писма постоји несумњива подршка како већег дела јавности, тако и струковних удружења и академске заједнице, искрено се надамо да ће се Иницијатива у најскоријем року наћи на влади, а потом и у Скупштини у садашњем сазиву.

И Одбор за стандардизацију српског језика се у првој половини прошле године обратио челним људима у Србији са молбом да учине све да се предлог овог закона стави у скупштинску процедуру.

– Како време пролази, све јасније постаје колика је грешка што није усвојен нови закон – каже за „Новости“ др Срето Танасић, председник Одбора. – Не знам постоји ли више било шта као оправдање да тај закон дочека изборе у фиокама одговорних. Обзири који могу бити разлог за поновно заустављање закона ништа нам нису донели, а штете се увећавају. Исто је тако и са непостојањем израђене и усвојене стратегије језичке политике. Када треба да се заштите и уреде српски језик и ћирилица то се некако увек гурне у страну. Невероватно је да држава не жели да реши тако битно национално питање, какво је питање језика који је код Срба срж националног и културног идентитета. Неће нас Европа натерати да уредимо ову област. Плашим се да нас управо та Европа и спречава да заштитимо свој језик и писмо.

А због ћутања надлежних о овом питању, саветник министра за културу, књижевник Драган Хамовић, поднео је оставку.

– Скоро читав мандат кабинет Владе Србије ћути о овом закону који је припремило Министарство културе. Ћути, ћути јер му се може, а ћуте и друге адресе што не престају да говоре о свему другом, јер нема уверљивог оправдања за непоступање – каже Хамовић, који је и виши научни сарадник Института за књижевност и уметност у Београду.

Србија, истиче, уредно и издашно сервисира сва идентитетска питања мањинских заједница, чак и тамо где се директно подрива државни интерес и где је то противно научним, практичним или стратешким разлозима.

– Дотле се већински народ онемогућава да иста та права оствари, у својој матичној држави, према важећем Уставу и законима – упозорава он. – Носиоци моћи, и садашњи и бивши, ћутали су и о потискивању ћирилице, као што су упорно ћутали и о положају Срба у Црној Гори и тзв. региону, док није, ево, у Црној Гори догорело.

ПРИСВАЈАЈУ ПИСАНЕ СПОМЕНИКЕ

Срето Танасић упозорава да се наши најзначајнији писани споменици присвајају и да је статус српског језика и ћирилице изван Србије све лошији.

– Како ћемо штитити статус српског језика и ћирилице на српском националном и језичком простору ако у Србији нисмо дефинисали и усвојили језичку политику и утврдили начине за њихово спровођење? Можемо, нажалост, говорити и да се статус српског језика и писма у Србији све више приближава њиховом статусу на просторима изван Србије – наглашава овај лингвиста.

Љ. Бегенишић, Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Вучић од Срба направио заморчиће на којима ће кинески комунисти тестирати вакцину против корона вируса

4.2 (12) Чим Kина направи вакцину против вируса KОВИД-19, а то би, према проценама које …

Вучићева напредна секташка банда ограничава уставом загарантоване слободе удруживања и протеста

5 (1) Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић изјавио је данас да по питању одржавања јавних …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *