Поплављено 5.000 хектара ораница

Београд — Око 5.000 хектара њива је поплављено, али је реч о бујичним поплавама које не би требало да оставе дуготрајне последице, каже министар Драган Гламочић.

Тачни подаци, и размере штете у пољопривреди, биће познати у наредним данима, казао је Гламочић уа РТС. Он је рекао да је владина Комисија за елементарне непогоде упутила допис свим општинама да што пре доставе захтеве за надокнаду и податке о штетама.

“Треба имати у виду наш буџет који је такав какав јесте, не треба да буду велика очекивања, влада ће сигурно помоћи угроженим општинама и становништву колико је то у њеној моћи “, истакао је Гламочић. 

Он је указао да ће помоћ у највећој мери бити новчана, а тамо где буде могућности, биће пружени и други видови помоћи. 

Гламочић је напоменуо да се и у развијеним земљама највећи део пољопривредног земљишта у приобаљу не штити јер то није могуће, истичући да је најважније да није било људских жртава као што се дешавало у иностранству. 

Он је подвукао да се сви морају више потрудити, како локалне самоуправе, које треба да очисте канале и уклоне вишак дрвећа из вода, тако и пољопривредници који морају осигурати своје усеве, јер држава није у стању да им увек финансијски помогне. 

Начелник Сектора МУП-а за ванредне Предраг Марић казао је да ће остати на снази одлука о проглашењу ванредне ситуације на територији 10 општина, додајући да тренутно нема кризних жаришта, као што је то било до јуче у Ђунису. 

“Мислим да ово можемо назвати малим предахом до сутра, када се најављују обилне падавине”, рекао је Марић, напоменувши да је из угрожених подручја евакуисано 503 градјана, као и да данас није било нових евакуације. 

Он је, такодје, указао да се мора плански улагати у најкритичнија места, и да одговорност локалних самоуправа мора бити већа, нарочито за оне послове који не изискују новац, као што је чишћење канала. 

Према речима агроекономисте Миладина Шеварлића, проблем је у томе што се не делује превентивно како би се спречиле последице суше и поплава, већ се оне лече. 

Ради се о капиталним инвестицијама, и треба унапред направити програм деловања и приоритета како се ово не би опет десило, истакао је Шеварлић. 

Он је казао да су системи за иригацију стари више од 25 година, и додао да се не ради о вишку воде, него о немогућности акумулације вода, у тренуцима када су сувишне да се сачувају за сушне периоде. 

Председник удружења воћара “Еко-воће” Божо Јоковић оценио је да ће цена малина због штета због поплаве “отићи увис”, али и приметио ће сви бити губитници у овој ситуацији, како производјачи, тако и потрошачи. 

Поплава је узела огроман данак, после 1965, ово је највећа непогода у Ариљу, казао је Јоковић, додајући да још нису познати прецизни подаци о штетама.

РТС, Танјуг