После краха берзи прошле недеље завладао глобални страх – ово је крвопролиће

На светским берзама цене акција прошле седмице су оштро пале, јер се улагачи плаше да пад цена нафте није једина последица нејаке глобалне потражње.

Страхују да би се слабост највећих светских економија могла прелити и на друга тржишта.

На Вол Стриту је Дау Џонс потонуо 3,8 одсто, на 17.280 бодова, а С&П 500 индекс 3,5 одсто, на 2.002 бода, што је њихов највећи седмични пад у више од две и по године. Насдак индекс потонуо је, пак, 2,7 одсто, на 4.653 бода.

Оштар пад цена акција, након седам недеља непрестаног раста и достизања рекордних нивоа, понајвише је последица пада цена нафте за више од 10 одсто.

На лондонском је тржишту цена ‘црног злата’ заронила испод 62 долара по барелу, док је на америчком тржишту склизнула испод 58 долара, што су њихови најнижи нивои од половине 2009. године, јер улагачи страхују од пада потражње због успоравања раста највећих светских економија, као што су Кина и еврозона, те рецесије у Јапану.

То је притиснуло акције у енергетском сектору, па је губитак тог сектора од почетка године повећан на 16,5 одсто. Од свих 10 сектора С&П индекса енергетски је у овој години убедљиво најслабији. Оштро су пале и цене акција рударских компанија, због пада цена сировина, након нових назнака успоравања раста кинеске економије, највећег светског потрошача сировина.

„Ово је крвопролиће. Чињеница да цене нафте не могу пронаћи дно престравила је тржишне играче“, каже Пјер Мартин, трговац у Саксо банци.

Ни остали сектори нису прошли пуно боље, јер се улагачи плаше слабљења глобалне потражње због слабости највећих светских економија. Слабост потражње изазвала је засад само оштар пад цена нафте и сировина, но могла би се одразити и на друге сегменте економије.

„У почетку се радило само о превеликој понуди нафте у односу на потражњу. Но, сада се појавио и страх да највеће светске економије расту преспоро“, каже Кени Полцари, директор у компанији О’Нил Секјуритис.

 

Јутарњи.хр