Француска издавачка кућа Valeurs Actuelles објавила је резултате своје истраге о везама Европског суда за људска права (ЕЦХР) са структурама америчког милијардера Ђрђа Сороша.
Показало се да је у раздобљу од 2009. до 2019. стотињак судија Европског суда за људска права било повезано или изравно с њим или са организацијама Отвореног друштва.
Ову је вест коментарисао заступник у Европском парламенту Николас Беј, који је објављене податке назвао “уистину застрашујућим”.
Према његовом мишљењу, дугорочна стратегија коју је уз помоћ таквих средстава развио “филантроп” Сорош пружила му је такав утицај на којем му могу завидети многи шефови држава.
Марин Ле Пен, вођа странке Национално окупљање је у својој процјени ситуације отишла је још даље. На свом Твитеру је најавила да би Француска требала престати спроводити одлуке Еуропског суда за људска права.
Позвала је француског председника Емануела Макрона да обрати пажњу на ову ситуацију и обавеже Kасациони суд и Државно веће да престану узимати у обзир мишљење Европског суда за људска права.
“Слободна држава мора деловати против ових недемократских манипулација!” – написала је Марин Ле Пен.
Подсетимо да су пресуде Европског суда за људска права обвезујуће за власти државе за које су донесене. Чак и Русија, према предсједнику Владимиру Путину, проводи оне одлуке Европског суда за људска права које сматра неприхватљивима.
Хоће ли се ишта промијенити након истраге и најновијих открића које је објавила кућа Valeurs Actuelles? Тренутно је тешко рећи, али су данас, на примјер, мађарски медији огорчени најновијим сазнањима. Неки покушавају умањити утицај Отвореног друштва и Сороша на ЕЦХР, али им не полази за руком.
Bastien Lejeune открива да су готово све судије овог високог европског суда финансирани од стране Отвореног друштва, организације у коју је Сорош већ убризгао више од 18 милијарди еура. Овај извјештај такође описује рад и размишљања Грéгора Пупинцка, генералног директора Еуропског центра за право и правду.
Закључци истраге јасни су и снажни. И додају бројне демантије других стручњака и истраживача, попут универзитетског професора Хуана Антониа де Кастра или италијанске новинарке Франческе Тотоло, који истичу како је Сорош градио цивилно друштво и кроз организацију утицао на унутрашње процесе земаља преко невладиних удружења. Према Бастиеновој истрази, каријера судија такозваног „Суда у Страсбоургу“ ишла је кроз руке Сороша.
„Између 2009. и 2019. године седам невладиних организација, све повезане с Отвореним друштвом, послале су неке своје сараднике Европском суду за људска права да тамо постану сталне судије.
„Међу 100 судија који су суделовали у овом раздобљу, 22 имају изравну везу с једном од тих невладиних организација, било као челници, корисници њихових средстава или као важан и редован сарадник њихових активности”, детаљно је наведено у истрази.
Сада, према Бастиену и Кастру, влада мишљење да је судија у вези са Сорошем много више.
„Постао је мајстор у умјетности како дестабилизирати свијет под плаштом алтруизма”, каже истраживач описујући америчког милијардера мађарско-жидовског поријекла.
Потом описује оне који су највише следили Сорошев пут кроз организацију Отвореног друштва.
Kако је детаљно објављено у истрази објављеној у Валеурс Ацтуеллес, аларми су се упалили кад је Грéгор Пупинцк чуо израз „Сорошеве судије“ међу зидовима „Суда у Страсбуру“. Изјава која се може примијенити на многе судије, јер је већину њих током њихове професионалне каријере финансирало Отворено друштво. Један од тих примјера је Андрáс Сајó, судија и један од оснивача Средњоевропског универзитета Ђерђа Сороша које је од 1988. повезано с организацијама Отвореног друштва, наводи се у истрази.
Шпански лист Монклоа наводи како је закључак да Сорош у Европи “диктира свој закон” кроз Европски суд за људска права из руку судија који су оспособљени и финансирани од стране Отвореног друштва.
„Из неколико разлога, особе предложене Суду често долазе од невладиних удружења. У вриеме „Гвоздене завесе“ мислило се да се Европски суд за људска права противи моћи државе. Невладине организације играју средишњу улогу у овом споразуму, јер су оне требале бити неовисне о владама”, наводе детаљи истраге.
Овај је истраживачки пројект изазвао помутњу у Француској. Много је оних који су већ дигли свој глас против онога што сматрају мешањем у националне послове. Један од њих је и бивши европарламентарац Филип де Вилиерс, који је већ јасно дао до знања да амерички милијардер представља опасност за суверенитет.
“Ђерђ Сорош је моћнији од Емануела Макрона”, рекао је након сазнања о истрази која закључује да Сорош такође контролише Европски суд за људска права.
Мађарски Инфостарт пише да ако ствари и даље буду овакве, суд може чак и изгубити независност.
„Пресуде Европског суда за људска права имају утицај на животе свих држава чланица и понекад могу довести до политичке дестабилизације. То је оно што “активистичке судије” знају и користе као предност”, каже Пупинк. Према његовим ријечима, ову је ситуацију препознао Ђерђ Сорош прије много година и зато од свог царства троши 90 милиона долара годишње на утицај на организације у ЕУ.
Хоће ли се ишта догодити након неспорних доказа које је изнио Валеурс Ацтуелес, тек треба видети, али се лавина у Француској већ закотрљала и обрушила се, за сада, на Шпанију и Мађарску. Ово ће сигурно бити тема сљедећих дана и седмица, посебно за земље које се морају носити с унапријед одлученим пресудама унутар организације Отворено друштво, чији би их неслужбени намештеници касније само прочитали у судницама Европског суда за људска права.
Извор:
БХ Дијаспора
