Овако озбиљан ударац изнутра Ватикану није задат више деценија. Треба, међутим, рећи да се овде не ради о педофилији, него о случајевима злоупотребе зависног положаја (студенти, млади клирици)
(Православная политика, 26. 8. 2018)
Бивши папски нунције у САД, надбискуп Карло Марија Вигано, јавно је 25. августа ове године позвао папу Франциска да поднесе оставку, посведочивши да га је 2013. године званично обавестио о хомосексуалном деловању кардинала Теодора МекКерика, али је папина реакција изостала. Вигано такође пише и о другим великодостојницима-хомосексуалцима и о мноштву лица у самом врху римске Курије којa су све то зналa, али нису ништа предузелa. Пише и о „девијантном крилу“ у језуитском реду. Вигано је о овоме дуго година слао своје извештаје претпостављенима, али готово без икаквих резултата.
Читамо: „У овом, за универзалну цркву изузетно драматичном моменту, он (Франциско, прим. прев.) мора да призна своје грешке и, у складу са проглашеним принципом нулте толеранције, први да пружи добар пример кардиналима и бискупима који су прикривали МекКерикове злоупотребе те да са свима њима поднесе оставку“ (извор на енглеском).
Ово је прва званична изјава неког римокатоличког великодостојника тог ранга којом се оптужује лично папа и његово окружење – практично скоро цео врх Ватикана. Вигано је врло озбиљан човек, он је дуго година доживљавао непријатности због свог званичног обавештавања (да је то обавештавање заиста постојало потврђују многе, поверења достојне, личности у римокатоличкој средини).
Овако озбиљан ударац изнутра Ватикану није задат више деценија. Треба, међутим, рећи да се овде не ради о педофилији, него о случајевима злоупотребе зависног положаја (студенти, млади клирици). У многим земљама ово није само неморалан поступак, него и кривично дело.
Од каквог је ово значаја за нас, руске православне хришћане? Прво, да бисмо још једном јасно сагледали с киме се ми то „братимимо“. Друго, треба добро разумети: „црква“ у којој о овоме знају, али ћуте или забрањују да се говори, јесте антицрква, сатанино сабрање. И свако ко је крив за овакав грех, а тим пре – тим пре! за његово прикривање, не може ништа обављати као служитељ Божји, и у суштини је скривени сатаниста. Треће, атмосфера прећуткивања проблема и решавања ствари у тајности, од стране једног лица или мале групе људи увек – увек! води тешким греховним злоупотребама и има антихришћански карактер. Четврто, треба примити к знању ове речи нунција Вигана: „Молим све, а нарочито бискупе, да иступе против ове широко распрострањене завере ћутања и да о случајевима злоупотреба за које знају обавесте медије и државне органе“.
Православна политика (Православная политика) је колективни блог на којем објављује и протојереј Всеволд Чаплин
Са руског посрбио: Родољуб Лазић
Стање ствари
Разлика између православља и католичанства је у фрекванцијама на које је прикопчан колективни дух верујућег народа. Прво је мод давања и дељења, друго мод отимања и поседовања. Сваки од ових модова тежи ка свом апсолутном максимуму, један ка белом – други ка црном.
Како је време одмицало, тако су се и позиције тих ”радио станица” код људи квариле, мало из нехата, а мало више са намером, што је довело до привида њиховог приближавања. За резултат имамо све више људи који су прикопчани на неке друге програме који су јако далеко од изворног божанског. Зато не треба да чуди све већа појава контраиницијацијских ритуала који се користе за превођење са беле фреквенције у црну. Педофилија и содомија су само неки од примера.