Преко 100.000 деце у Србији без редовног оброка

Београд — Чак 102.662 малишана у Србији одраста у породицама које не могу да саставе крај са крајем, које немају ни за редовне оброке, гардеробу, књиге…

Беспарицу и кризу у Србији све више трпе деца. Тако је, међу 631.703 грађана, који су тражили помоћ центара за социјални рад током протеклих годину дана, чак трећина малолетних, пишу Новости.

А већина дечака и девојчица нашли су се на списку корисника социјалне заштите јер им детињство протиче у тешкој немаштини. 

У Заводу за социјалну заштиту објашњавају да је од почетка економске кризе број грађана који траже помоћ у центрима за социјални рад све већи и да у овом часу чак 8,8 одсто становника Србије користи услуге социјалне заштите. 

“Забрињава чињеница да социјални радници имају скоро двоструко више деце него старијих корисника (старијих од 65)”, каже Живорад Гајић, директор Завода за социјалну заштиту. А број малолетника којим је потребна помоћ непрестано расте. Тако је, примера ради, у 2012, било чак 16.579 деце више него 2011. 

Према последњој анализи корисника, највише малишана кубури са сиромаштвом. Чак 102.662 их одраста у породицама које не могу да саставе крај са крајем, које немају ни за редовне оброке, гардеробу, књиге… 

“Овој деци се помаже тако што им се омогућавају неке стипендије, поклања школски прибор, књиге, одећа и обућа… А њиховим породицама се углавном даје социјална помоћ и то све док не стану на ноге”, објашњава уза “Новости” Гајић. “Проблем је, међутим, што је ситуација у земљи веома тешка. Посла нема ни за оне који су много “конкурентнији” на тржишту рада, а камоли за ове групе грађана јер ретко ко међу њима има неке високе школе и добре рефереце. И мада у центрима за социјални рад имају најбоље намере и опредељења, у пракси је то Сизифов посао јер је превише породица којима је, на жалост, веома тешко помоћи”.

“Србија је прешла дугачак пут у изградњи свеобухватног система заштите деце, али на том пољу има још доста тога да се уради”, рекла је Бранкица Јанковић, државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике. “А посебно са 7.000 деце која живе без родитеља”:

У центрима за социјални рад објашњавају да је током последњих годину дана 177.171 дечака и девојчица добило читав спектар услуга. Осим о деци без родитељског старања, бринули си и о малишанима чије породице то нису биле у стању, без обзира на то да ли су проблеми проузрокавани болешћу или сиромаштвом. Социјални радници бавили су се и децом са сметњама у развоју чије су потребе за негом и новцем превазилазиле могућности породице, затим са децом која су жртве злостављања, занемаривања, насиља, експолатације… Али и са оном чији се родитељи споре око старатељства или пак агресивном или зависном од алокохола и дрога. 

Ипак, нису сви проблеми били једнако заступљени. Осим хроничне беспарице, која је убедљиво највише пунила ходнике социјалних служби, социјални радници су решавали сукобе међу родитељима око родитељских права и улога. Само због ових свађа социјалне службе су решавале судбину 25.000 деце за свега годину дана. На трећем месту су били проблеми са понашањем, који су забележени код 15.241 малолетника, махом дечака, а 8.829 малишана су били жртве занемаривања. Најмање досијеа је отворено због породичног насиља јер се са овим проблемом суочило 3.058 дечака и девојчица што је 1,8 одсто од укупног броја корисника.

Скромни џепарци
Породице које не зарађују више од 7.888 динара по сваком члану, имају право и на дечји додатак. А иако је реч о сиромашнијим породицама, износи ових додатака су више него симболични и тренутно су око 2.550 динара. У овом часу подиже их чак 207.505 породица, односно 390.335 деце.

 

Новости