fbpx
Насловна / Србија / ПРИЧА ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА: Сећање на жртве Валандовског покоља

ПРИЧА ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА: Сећање на жртве Валандовског покоља

На Велики петак ове године навршило се 100 година од дана кад су удружени бугарски и турски комити, руковођени бугарским, аустријским и турским официрима, извршили покољ младих српских војника ослободилаца у местима Валандову и Удову.

У току ратних дејстава, 1914. и 1915. године, железничка пруга Солун–Београд је имала изузетан значај за Србију и Русију. Њом је превожен ратни материјал и опрема који су довожени бродовима у Солун, претоварани у железничке вагоне и превожени у Србију. У Параћину су товари за Русију претоварани у вагоне узаног колосека, одвожени до Прахова и претоварани у бродове за Русију.  

Аустријанци су захтевали од Бугара да онеспособе пругу, али ови то нису успевали, јер је пруга била добро чувана. Аустријанци су се обратили комитским вођама, Тодору Александрову и Александру Протогерову, помогли их обилато новчано и поставили задатак да се пруга најскорије онеспособи. У том циљу организована је група од 3.500 бугарско-турских комита и припремљена у селима у околини Струмице за напад на железничку пругу и онеспособљавање за саобраћај. Циљ напада је одређен на месту где је граница била најближа железничкој прузи, а то су мостови на 103, 106. и 113. километру и војни гарнизон у Валандову, који је могао да најбрже дође у помоћ железничкој прузи.

Датум напада је одређен, Велики петак, 20. март 1915. године, кад нико од православних хришћана не сме да ратује и пролива крв. Нападачи су подељени у две главне групе. Прва главна група, јачине 2.000 Бугара и Турака, извршила је напад на подручје железничке пруге од 103. до 113. километра. Друга група, јачине 1.500 Бугара и Турака, напала је Валандово из два правца – из села Злешева и села Пираве. Браниоци железничке пруге су прихватили борбу у три часа изјутра и одбранили пругу. Ниједан мост није срушен и саобраћај је настављен да се обавља нормално. Погинуло је 115 бранилаца пруге. Сви су сахрањени на новом војничком гробљу, удаљеном 600 метара од железничке станице „Струмице”, поред пута ка селу Градец. У Валандову су комити извршили стравичан покољ 125 младих српских војника. Они су сахрањени на новом гробљу код тог места. Код села Калуцкова сахрањено је 21 лице које су комити заклали на путу од границе. У Калуцкову су заклали младог учитеља Богдана Јокића.

На Велики петак, 20. марта ратне 1915. године, од 2 до 11 часова убијен је и заклан 261 српски војник и цивил. Тешко рањених је било 87. Од њих је касније у болницама умрло 27, тако да је укупан број губитака износио 288 војника и цивила.

Мост на 106. километру обезбеђивала је посада од 11 људи, наредник са 10 војника стражара, од којих су петорица били болесни и лежали су у колиби потпуно неспособни за службу. Велика група комита напала је мост, поубијала петорицу војника који су пружили отпор а болесницима у колиби нису дозволили да напусте колибу, већ су је запалили и сва петорица су изгорела у колиби.

Краљ Александар Карађорђевић је наредио да се подигне Спомен-костурница, на брду изнад Удова, на коти 100 где се неколико сати водила крвава борба бранилаца и нападача. Градња костурнице је завршена и освештана 1936. године. У њену крипту су похрањени земни остаци жртава Валандовског покоља и 2.000 српских војника изгинулих у ослободилачким ратовима у срезовима: дојранском, ђевђелијском, струмичком и неготинско-кавадарском.

Од 1936. године до данас, на Велики петак сваке године, одржава се помен жртвама чији су земни остаци похрањени у крипти Спомен-костурнице.

 
Драгиша И. Кецојевић, Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Римокатолички покољ цивила у Цариграду због православља

Уништавање Цариграда пре 810 година створило непремостив јаз између истока и запада. Средњовековне формуле Латина …

Хрвати забранили помен Србима које су усташе поклале и запалиле у Глинској цркви

На месту глинске православне цркве у којој су усташе крајем јула и почетком августа 1941. …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *