fbpx
понедељак , 24 фебруара 2020

ПРИЧАМ ТИ ПРИЧУ! Интерес ККР је да стави шапу на рудник злата Леце и рудна богатства РТБ Бор и то за смешну сићу

0
(0)

Београд — Проблематични кредити представљају посебну врсту ризика и веома је тешко пронаћи адекватно системско, униформно решење, оцењује Хасан Ханић.

Коментаришући препоруку ММФ-а да се дозволе веће осцилације динара, Ханић је оценио да је таква препорука усмерена на то да се стимулише извоз а дестимулише увоз, јер би се слабљењем динара повећала извозна конкурентност српске привреде, побољшала платно-билансна позиција, стимулисала запосленост у извозном сектору и тиме повећао БДП. „Међутим, одређена економетријска истраживања која су у нас вршена, показују да у дозирању овог инструмента треба бити веома опрезан“, закључио је Ханић у интервјуу за Магазин Бизнис.

„Сваки ненаплатив кредит мора се посебно анализирати и процењивати, имајући у виду пре свега инструменте обезбеђења који детерминишу степен њихове наплативости“, рекао је у интервјуу за Магазин Бизнис ханић, декан Београдске банкарске академије.

Посебан проблем у случају највећих НПЛ-ова, како додаје, представљају неадекватни колатерали.

„Очекујем да ће ускоро доћи до разраде и практичне имплементације одговарајућих решења на којима се заснива стратегија коју су заједнички припремили Народна банка Србије и Министарство финансија Србије“.

Према његовим речима, интерес специјализованих инвестиционих фондова, као што је ККР, јесте да купе ненаплативе кредите по минималној цени, која у светској пракси износи свега двадесетак процената од вредности кредита, и само под условом да се кредит може наплатити реструктурисањем повериоца или продајом колатерала.

„То практично значи да би кредит у вредности од 100 новчаних јединица био купљен за 20 новчаних јединица. Према томе, интерес таквих фондова је очекивана потенцијално велика зарада од оваквих пословних трансакција“, наводи декан ББА.

Ханић је нагласио да је српски банкарско-финансијски сектор стабилан, и да су најновији резултати стрес-тестова показали да је адекватно капитализован и довољно ликвидан.

Поводом податка да је 13 банака крај 2015. године дочекало у минусу, каже да „стабилност знатно варира од једне до друге банке, и код одређеног броја њих рачуноводствено је исказан губитак управо због ‘чишћења’ биланса и редуковања такозване контаминиране активе“.

Према његовом мишљењу, на кратак рок је занемарљиво мала вероватноћа да неке од банака доживе судбину Агробанке, Универзал банке или Привредне банке Београд.

Када је реч о укрупњавању банака у Србији, Ханић оцењује да се, на основу компаративне анализе релевантних показатеља српског банкарског сектора и других упоредивих земаља, може закључити да је број банака већи од „нормираног”, те да се може се очекивати наставак тенденције укрупњавања у наредном периоду.

На питање који спољни ризици који могу озбиљно да угрозе стабилност домаћег финансијског система, мишљења је да највећи спољни ризик за Србију представља рецесија у развијеним земљама, пре свега у Европи.

Спољни ризик, како додаје, представља и пад привредне активности у Азији, и слабији раст у Кини који би утицао и на америчку и на европску привреду, а тиме и на пословање банака које су присутне и у Србији.

„Ефекти нафтне кризе такође могу да се преко рециклираног петро долара прелију на нашу земљу као што се и раније дешавало, а посебан извор ризика може да представља и неповољан развој ситуације са НПЛ-овима у централама наших највећих банака са иностраним пореклом капитала“, оцењује Ханић.

Што се тиче даљег смањења референтне каматне стопе, сматра да нема много простора за даљу релаксацију монетарне политике у Србији, „с обзиром на то да имамо ‘меку’ валуту и још увек свежа инфлациона сећања“.

„У том смислу, било би веома ризично приближавати референтну каматну стопу нули, као што то сада ради ЕЦБ, која повремено улази у зону негативних вредности“.

Бета,Бизнис магазин

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

„Јадне банке“, Кафка, Кочић и Годо – отворено писмо Јоргованки Табаковић, Дугалићу, Селаковићу и Крстићу

0 (0) Поштовани, Ових дана читам текстове у вези са ненаплативим потраживањима по основу кредита …

Банке будзашто продају ненаплативе кредите

0 (0) БАНКЕ у Србији спремне су и да за минималну цену продају своје лоше …

Један коментар

  1. to glupi srbine prodaj a gluplji je narod što to dozvoljava.stoko marvo šljamu i ološi paraziti

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *