ПРОФ. ЖИЛ ЕРИК СЕРАЛИНИ: ГМО изазива туморе и мења гене

ЧОВЕК полако трује самог себе и уколико озбиљно не обратимо пажњу на то шта једемо и пијемо, човечанство ће се наћи у озбиљном проблему. Упозорава ово, у итервјуу за „Новости“, један од највећих светских бораца против генетски модификованих производа и пестицида, француски професор молекуларне биологије Жил Ерик Сералини.

Проф. Сералини је у Паризу недавно извео занимљив експеримент, тако што је први пут добровољним учесницима испитивања понудио вина и воду вештачки засићене пестицидима, на начин како се то ради у индустријској производњи, а затим им омогућио да их упореде са тим истим, али биолошки чистим течностима. Резултат је био крајње занимљив.

Сералини је том приликом представио и књигу „Укус пестицида у вину“ коју је написао заједно са Жеромом Дузлеом и у којој открива све заблуде у конзумирању, Французима, али и многим другима, омиљеног пића.

Све то се догађало у Сали индустријских иновација где су својевремено своја открића представљали Пјер и Марија Кири или Луј Пастер, што је експерименту дало још више на симболичном значају. Оглед је, међутим, био далеко изнад симболике, јер је у питању здравље читаве планете.

* Шта вам је показао овај несвакидашњи експеримент са људским „заморчићима“?

– Пре свега, уверили смо се да учесници овог пројекта, што значи обичан свет, могу да разликују вино са и без пестицида, као и да им се вино без пестицида више свиђа. У великом броју случајева, знали су да препознају и пестициде у води. Открили су, на пример, и да присуство пестицида теже утољује жеђ. У више од половине случајева, у нешто мање од двеста изведених тестова, учесници су успели да детектују пестициде дегустацијом, што значи да је човек у стању да их сам открије и, ако жели, избегне. Из тога много може да се научи.

ВАЖАН ЈЕ ОДАБИР НАМИРНИЦА* Морамо ли водити рачуна шта, или како једемо? 
– Храни се мора посветити велика пажња. Одабир намирница је веома важан. Далеко више него начин на који се оне припремају.

* Јесу ли пестициди, заиста, стално око нас и да ли нам константно уништавају здравље?

– Има их много, али нису свугде присутни. Нема их, на пример, у биолошки здраво узгајаним биљкама и производима добијеним од њих. Погрешно је мислити да је све загађено. Али, тамо где их има, свакако нам угрожавају живот.

* Како препознати те производе?

– Управо вршећи овакве опите, откривајући пестициде широком аудиторијуму, успевамо да приближимо опасности које вребају из хемијски третираних производа. У књизи коју смо представили налази се и својеврсни водич кроз пестициде на основу ког можемо да се оријентишемо и сазнамо више о томе на који начин утичу на наш живот, како их препознати и, самим тим, како их избећи.

* Србији, која је на путу ка ЕУ, намећу се одређене норме, попут фитосанитарних правила. Како заобићи замке у преговарачком процесу?

– Мало-помало, ЕУ је створила веома високе стандарде, које други покушавају да достигну, укључујући и Кинезе и Американце. Европски стандарди су међу најбољима у свету, иако ми Европљани сматрамо да могу да буду још бољи. Због свега тога, не мислим да би ове норме требало избећи, већ напротив, достићи их. Притом, треба тражити помоћ од ЕУ, да би се то постпепено постигло, и тако све више ишло ка квалитету.

* Србија је затворена за увоз ГМО, али из ЕУ од нас траже да унесемо измене у законодавство. Морамо ли то?

– Србија може да усклади своје законе са европским стандардима и да истовремено забрани узгајање ГМО. Европска правила омогућавају да ових организама нема пуно и да се појављују у траговима, али не и обавезу да их има по сваку цену. Одлично је то што негујете здрав узгој. Србија има веома добар положај у Европи, када је реч о пољопривреди без ГМО. Тако ћете у ЕУ ући са врло квалитетним производима. То је ваша предност. Потребно је само да се то нагласи у спецификацијама намирница, јер је то најбољи начин да се зна да оне нису контаминиране.

* Како мале земље и појединци могу да се боре против моћних индустријалаца и концерна?

– Тако што ће увек тражити транспарентност њихове политике. Посланике у Европском парламенту и друге политичке представнике стално треба подсећати на то и тражити од њих одговор на питање како је, на пример, могуће да буду дозвољени производи као што је глифосат хербицид „раундап“ (Roundup). Треба их питати који су то тестови омогућили коришћење овог препарата, и тако ће се открити преваре.

„РАСКРШћЕ“ СА ДВА ПУТА* Шта вам је показало дуго и драгоцено искуство у истраживању пестицида и ГМО? Хоћемо ли се самоуништити? 
– Нисам пророк, али сам сведок да тренутно постоје две јаке тенденције. Једна води ка индустријализацији генетски модификованих организама и пестицида, и служи се јавним новцем да би се све то омогућило и одобрило. Друга све више иде ка природним и здравим производима, са много укуса и без токсичних материја. Ову другу тенденцију би свакако требало још више нагласити и интензивирати. Ову нову тенденцију, која свакодневно добија на значају, конзументи све више траже.

* Како саме пољопривреднике убедити да од тога дигну руке, када овако имају већи принос?

– Произвођачи, пре свега, треба да негују традиционалне и типичне производе који чине богатство различитих култура. У Србији је то веома назначено. Земље као што је Србија треба у сваком случају да одржавају своју традицију, а не да је губе. Што је више здравих производа, данас ће се више и боље извозити у целом свету. А самим тим и зарада ће бити већа.

* Како и колико генетски модификоване биљке утичу на човеков организам?

– Генетске промене на биљкама се врше под изговором да би се оне учиниле отпорнијима, а тако се, у ствари, стварају „сунђери“ за хербициде. Већ деценијама смо окружени лажним рекламама, и све што се ради, иде у смеру да биљке приме што више пестицида који су, у принципу, мутагени и пробијају се све до језгра ћелије, где модификују наш ДНК, чиме изазивају болести као што су тумори или хормонални поремећаји. Генетски модификовани организми су пуни пестицида и управо то раде. Тако ГМО директно утичу на човеков живот.

* Недавно су научници објавили да је човек достигао максимум раста и дуговечности, колико оно што једемо и начин на који живимо томе доприносе?

– Не знамо који су реални капицитети наших гена, јер још не умемо све да их „прочитамо“. Биогенетика је у пуном развоју. Немамо сазнања у ком правцу ће напредовати и шта ће се све ново открити. Али, оно што је сигурно, то је да индустријски производи фаворизују хроничне болести. Трују нас лагано свиме што садрже.

Новости.рс

Актуелно

Пресуда која мења све: Дрма се токсична ГМО пирамида у свету

Сан Франциско – Суд ће највероватније осудити „Монсанто“, казну ће платити „Бајер“, али ће највећу …

Македонија: Велика ГМО афера – генетски модификована соја стигла из Србије?

Београд — Македонију потреса велика ГМО афера пошто је македонска Агенција за храну и ветеринарство …

Један коментар

  1. Znam sigurno, glavu smem položiti na kladu da tvorci gmo neće nikad ni okusiti ono što poturuju drugima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons