Промоција њиге РЕКА ЉУБАВИ – сабране поезије и препева Владимира Кршљанина (издавач: „Просвета“), одржана је у сали Удружења књижевника Србије у Француској бр. 7, у уторак, 13. фебруара 2018. године.
На промоцији су говорили Срба Игњатовић, Горан Бабић, Миљурко Вукадиновић, Миодраг Радовић, уредник “Просвете” и аутор.
У музичком делу програма наступио је руски женски вокални ансамбл “Роса”.
Уредник и водитељ је био Миљурко Вукадиновић.
Иступајући на промоцији, Владимир Кршљанин је између осталог рекао:
«Љубав је извор живота, и земаљског и вечног. Она је зато и извор саможртвовања. У свету, у саможртвовање се кретало увек заветно, најпре пратећи Спаситеља, а код нас Срба на Косову, и 1389. и 1912. и 1999, а у целом свету опет, у 20. веку, на који се ослањају и моје песме и препеви.
Запад је протерао љубав из људског друштва у сферу приватности, баналности и сентименталности. И зато ће Запад пропасти.
А у нашем, људском и Божијем свету, љубав је у свему најважнија. Извор живота и врхунска заповест. Љубав ка Творцу, Оцу, Логосу, Спаситељу, Светом Духу који је говорио кроз пророке – безгранична, ње никад довољно, и љубав ка ближњем као услов стваралаштва, хармоније, правде, лепоте.
Ко себе воли више него ближњег, он је отпадник.
Колико је реалан такав, незападни, Божији и људски свет, који је, преведен у политички програм, у 20. веку називан социјализам и комунизам, убедљиво показује чињеница да су га опевали сви највећи песници 20. века. Праведни свет и његов духовни источник били су трагично раздвојени. Њихово спајање је почело у Русији, верујем да ће се наставити и код нас.“
Владимир Кршљанин је рођен 1960. у Београду. Магистрирао је астрофизику и објавио много радова из те области. Бавећи се политиком и дипломатијом, био је помоћник Слободана Милошевића и амбасадор. Објавио је више радова и једну књигу из области међународних односа и политичке теорије.
Пре ове, објавио је три књиге песама: Излаз за срце (1980), Еридан, топла река (1990) и Слободна љубав (2000). Песме су му уврштене у две југословенске антологије и превођене на италијански, француски, руски и украјински.
ИЗВОР: Центар академске речи
