fbpx

Прошле године смо појели чак 7.170 тона меса најгоре категорије

0
(0)

Деца једу виршле пуне отпадака!

Деца у Србији једу виршле и пљескавице које садрже све, само не квалитетно месо, тврде за „Ало!“ ветеринари и стручњаци за технологију намирница. Овим тврдњама иде у прилог и податак из Управе за царину, по којем су потрошачи у Србији прошле године појели чак 7.170 тона меса најгоре категорије.

У виршле се додају дробљена шија, леђа, тртица и кости и кожа од пилића који су пуни антибиотика, хормона, тешких метала и бактерија

Према речима стручњака, анализе на терену, али и ниска цена кобасица, паризера, производа од млевеног меса и виршли потврђује да произвођачи све више користе МОМ (механички откоштено месо) који садржи огромне количине масти, хормона, антибиотика, али и амонијака.

Једемо све више отпадака

Према подацима Управе царина, Србија сваке године повећава увоз механички откоштаног меса, па је тако за првих шест месеци 2013. године увезла меса у вредности од 13,5 милиона евра, што је за трећину више него у 2012. и двоструко више него у 2011. години.

– У виршлама, али и замрзнутим прерађевинама од пилетине и популарним дечјим крокетима од пилећег белог меса, најмање има меса – истиче Миодраг Стојчевић, доктор ветеринарских наука и бивши начелник ветеринарске инспекције, додајући да се у једну виршлу или паризер убацују отпаци од стотина пилића.
Како истиче, у виршле се додају дробљена шија, леђа, тртица и кости и кожа од пилића који су пуни антибиотика, хормона, тешких метала и бактерија.

– Свака домаћица када припрема пиле обреже тртицу. То је због тога што тртична жлезда садржи хормоне раста, који су и те како штетни за људе, а то све заврши у месним прерађевинама. Месаре су чак отишле и тако далеко да потрошачима нуде роштиљско месо по багателним ценама, а то месо по спецификацијама не одговара квалитету за пљескавице или ћевапе. На тај начин се трује народ – наводи Стојчевић.
Према његовим речима, у време када је био начелник ветеринарске инспекције, увоз и производња МОМ је била строго забрањена.
– Када сам био начелник, заједно са професором Миланом Балтићем забранио сам увоз МОМ-а и његово коришћење у прерађевинама. Међутим, после 2002. власти су измениле правилнике, а сав отпад из Европе стигао је код нас – наглашава Стојчевић.
Професор др Милан Балтић, шеф катедре за хигијену и технологију намирница анималног порекла Факултета за ветеринарску медицину, истиче да МОМ не садржи квалитетне протеине и има много веће концетрације калцијума, што никако није избалансирана исхрана.
– МОМ садржи изузетно малу нутритивну вредност јер се прави од најмање вредних делова животиње који и не спадају у меснати део – наводи Балтић и додаје да је дечја и исхрана студената базирана углавном на биљним уљима, што никако није добро, те да би се у припрему хране морала поново увести здравија животињска маст.
Аутор: А. Медаковић
Ало

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Срби данима ЗАРОБЉЕНИ на аустријско-мађарској граници: 36 људи без хране и лекова, трудница се СМРЗАВА на минус шест (фото, видео)

5 (4) НАШИХ 36 људи у петнаестак возила са српским регистарским таблицама од 19. марта …

Добра вест за родитеље: Вртићи у Београду се неће плаћати током ванредног стања

5 (1) Родитељи чија су деца уписана у државне вртиће у Београду неће морати да …

7 Коментара

  1. pa zar nije njihova obaveza da takvo meso povuku iz prometa ????

  2. ALI ZATO NASE KVALITETNO IZVOZIMO ZA BAGATELU

  3. Ми на југу имамо најквалитетније домаће животиње које на планинама пасу и здраво се xране. Зашто остатак Србије не купује са југа него богатите странце?

  4. Ја месо не једем и жалим јадне животиње, које то више и нису јер их хране концентратима, а то ви сви једете…

  5. Pa neka zabrane uvoz pijace pune tezge robe ko zna odakle poticu…

  6. Неће сигурно да забране, зато покренимо одбрамбени механизам и променимо свест нашим грађанима. У већим градовима је све из увоза, док у мањим и планинским градовима се још увек може наћи нормално месо

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *