Србија

Радник као потрошна роба (1): Корбач за угњетене и понижене

Страни послодавци у Србији експлоатишу запослене, који у страху од отказа трпе разноразна понижења и плаше се чак да оду на боловање

Раднику у Србији забрањено је да буде болестан. Не сме да брине о свом детету. Нема права да жели плату довољну за пристојан живот. Радник у Србији је потрошна роба. У Србији уз рак добијете и отказ, као “мотивацију”.

Званични подаци кажу да више од 300.000 људи у Србији ради за минималну плату од 170 евра. Незванични подаци кажу да их је много више. Још је већи број оних који раде на црно. Без уговора, осигурања, сигурне зараде, они скоро да не постоје. Просечна потрошачка корпа за четворочлану породицу “тешка” је више од 500 евра. Када се томе придодају рачуни и остале потрепштине, закључује се да би и деца уз родитеље морала да раде и зарађују да би породица живела пристојно. Многи пристају да раде за мале плате, и у страху од губитка посла, свесни да лако могу бити замењени, ћуте и трпе.

Недавно је Србију уздрмала прича о самохраној мајци Виолети Петровић из Ниша, која се осим борбе са раком дојке суочила и са отказом у озлоглашеној компанији Јура.

Тамо је радила годину и по дана, а на боловању је од септембра када је сазнала за злоћудни тумор дојке. У припремама за нови циклус хемиотерапије, 30. новембра, обавестили су Виолету да је њен уговор истекао, те да неће бити продужен. Након што је то објавила на друштвеним мрежама, јавност се подигла на ноге, чак је и градоначелник Ниша Дарко Булатовић лично реаговао.

После тога је Виолети ипак продужен уговор. У Јури су се правдали тиме да нису били упућени у тешку ситуацију у којој се Виолета нашла.

Виолета ће можда остати запослена, али колико самохраних, болесних, па и здравих радника у Србији чека иста судбина? Да ли је потребно да сви медији брује о томе, да се градоначелници ангажују да би српски радник био третиран достојно човека?

Виолета Петровић је потврдила приче о понижавајућем положају радника у тој компанији. Неколико месеци раније шушкало се да радници у овој фабрици морају да носе пелене како не би трошили време на одлазак у тоалет.

Валентина Прековић суочила се са суровом српском реалношћу када је добила отказ због бриге о болесној ћерки Ољи, која се бори са тумором на кичми. Због неге која јој је потребна, Валентина мора да буде на боловању, на које и законом има право, али њени послодавци на то нису гледали благонаклоно.

– Добила сам отказ само зато што нисам могла да водим битку за живот своје Оље и да долазим на посао. Послодавци нису имали разумевања за моју ситуацију. Министри, стидите се – рекла је Валентина за српске медије.

Један отац добио је отказ због тога што је узео одсуство како би бринуо о свом усвојеном детету.

Примера је безброј, а решења и даље нема. Пре две године на Си-Ен-Ену се вртео спот Владе Србије у којој инвеститорима истиче да је у Србији јефтина радна снага. У српским синдикатима сматрају да је нашој земљи циљ да производи сиромаштво, како би профит компанија растао…

Социолог Владимир Вулетић истакао је да је наћи посао постало императив сам по себи:

– Имамо и рецесију на глобалном нивоу, јако је тешко доћи до капитала. Инвеститори и послодавци максимално користе ту чињеницу да би остварили што је могуће већи профит, а он се остварује само тако што се до максимума експлоатишу запослени. Овде долазе фабрике које се баве индустријским радом, навикле у својим земљама да смањују права запослених. То је ситуација у којој живи и већи део радника у земљама окружења…

Неславни рекордери

Минималне зараде у 2016. години имале су 22 од 28 чланица Европске уније, као и свих пет кандидата за ЕУ. Крећу се у распону од нешто више од 200 евра у Бугарској до готово 2.000 евра у Луксембургу. Србија и државе кандидати за ЕУ са Западног Балкана у групи су земаља са најнижим минималним зарадама, испод 500 евра. Цена рада нам је и даље најнижа у Европи (121 динар, мање од једног евра), иако се за почетак године најављује скок за 0,07 евра по сату. Минимална цена рада у Србији је нижа од једног евра. Просечна радна недеља у Србији износи 43 сата, док је у осталим европским земљама 40.

Сутра – Радник као потрошна роба (1): Отказ због болесног сина

А. Вучићевић – Вести

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!