Банкари ових дана имају разлога да се радију, јер како се примичу Нова година и Божић, све је веће интересовање за готовинске кредите!
Из банака кажу за „Ало!“ да је у децембру, иако током целе године бележе константан раст кредита, посебно велико интересовање за готовинске кредите.
– Константно се повећава број позајмица грађана током целе године, а пред празнике посебно. Такође, наша банка бележи пораст кеш кредита у децембру ове године у односу на исти месец прошле године – кажу у једној од банака.
Дочек 2017. у Србији у зависности од тога да ли планирате да вече проведете у ресторану или у клубу кошта од 15 до 100 евра. Уколико новогодишњу ноћ и прва два дана у новој години желите да проведете у неком од хотела, за то је неопходно да издвојите и преко 500 евра.
Најјефтиније ће проћи Ваљевци, јер се у том граду цене дочека крећу од 1.000 динара у клубовима до 3.500 у ресторанима. И Крагујевчанима је потребна приближна сума новца. Наиме, они за луди новогодишњи провод треба да издвоје од 2.000 до 5.000 динара. Становнике Ниша ће овај излазак коштати у просеку од 3.000 до 10.000 динара.
Новосађани, осим клубова и ресторана, за које треба издвојити око 3.000 динара, имају алтернативу славља и на добро познатим салашима, где су цене у просеку 70 евра.
Београђани имају највише избора када је реч о новогодишњој журки. Док они са мање новца могу да прођу и са 15 евра, за прославу на луксузним местима потребно је издвојити неколико стотина евра.
Ако желите да спојите празничну и зимску чаролију на некој од планина, као што су Златибор, Тара или Копаоник, треба да издвојите од 250 евра, па навише, у зависности од броја дана. На све то треба додати и пропратне трошкове – фризуру, тоалету, шминку, па грађани Србије често за дочек потроше и целу просечну плату. Кућна варијанта је нешто јефтинија: свечана трпеза кошта између 7.000 и 20.000 динара, а декор и јелка од 2.000 до 20.000 динара.
Празници су стресни, лечимо се шопингом
Александра Јанковић, психолог, сматра да нема потребе да празнике славимо на кредит сваке године, а онда да 10 дана након Нове године и Божића очајавамо у беспарици.
– За већину људи празнични период је веома стресан, јер постоји притисак да, без обзира на све, буду у складу са временом. Када сви купују, морају и они који иначе не би. Сваки пут пред Нову годину и Божић купујемо као да ће да нас стрефи атомска катастрофа. Куповина јесте и антидепресивна терапија. А десетак дана након тога следи отрежњење – каже Јанковићева.
Ало.рс
