ЕУ испитује план градње брзе пруге између Београда и Будимпеште, у оквиру кинеског железничког пројекта “Један појас, један пут”.
Европски званичници изјавили су да се испитује финансијска одрживост 2,89 милијарди долара вредне пруге и да ли се тиме крше закони ЕУ према којима за велике саобраћајне пројекте морају да буду расписани јавни тендери.
Иако је на удару Мађарска, као чланица ЕУ, Брисел тиме угрожава и српске планове у послу с Кинезима за који Београд тврди да захваљујући прузи може да вреди и до четири милијарде евра.
Наиме, 350 километара брзе пруге која би повезала престонице Србије и Мађарске, део је пројекта кинеског председника вредног 900 милијарди долара, чији је циљ изградња инфраструктуре и повезивање с Европом, Блиским истоком и Африком.
Бранко Павловић, саветник малих акционара, за “Вести” објашњава да га не чуди европска истрага, јер се Немачка и Француска као најмоћније чланице ЕУ плаше кинеске конкуренције.
– Досад је све у Европи било немачко-француска прћија, па их плаши долазак кинеског капитала. Нарочито стрепе од нових кинеских инвестиција, јер знају да Кинези имају доста новца којег намеравају да пласирају у Европи – каже Павловић.
Сада Европљанима смета пословање по принципу “директне нагодбе”, које је према Павловићевим речима одавно озакоњено у Србији.
– Све послове с Арапима склапамо по систему директне нагодбе, али се званичници ЕУ никада нису потресали због непостојања тендера у Србији. Сада им смета, јер је у питању Кина. Оваквих сукоба у годинама које долазе биће све више, због кинеске експанзије – наводи Павловић.
Блокада до Грчке
Државни кинески медији наводе да је уговор о изградњи брзе пруге Београд – Будимпешта потписан током самита са 16 земаља централне и источне Европе у Летонији прошлог новембра.
Том пругом би време путовања између српске и мађарске престонице било скраћено са осам сати на три. То је од огромног значаја, јер је део линије која би морем повезала Кину с грчком луком Пиреј коју је купила. Без железничке везе Београда и Будимпеште, Кина би имала проблем и да извози производе својих европских фабрика железницом до Пиреја, а преко мора на друге континенте.
Н. С. Прерадовић – Вести
