За само неколико месеци, око 90.000 станова је нестало са списка републичких непокретности коју води Дирекција за имовину. Део тих станова је прешао органима локалне самоуправе, нешто је враћено у поступку реституције, али доста њих је продато по неразумно ниским ценама одабраним функционерима и њиховој родбини.
Изгледа да нико поуздано не зна којом имовином располаже Република Србија. У Привредној комори Србије су прошле године процењивали да Србија располаже са 185 милијарди евра, док је истовремено Међународни монетарни фонд републичку имовину вредновао са 150 до 170 милијарди евра. У последњих годину дана ова се имовина истопила.
Републички геодетски завод је 2012. објавио како Република Србија у свом власништву има укупно 656.583 објекта, од тога 107.743 стана, 15.735 пословних простора, 7.516 гаража, 884.046 хектара пољопривредног, 983.111 хектара шумског и 417.054 хектара грађевинског земљишта…
У јулу месецу ове године Агенција за борбу против корупције објавила је како је од надлежних државних институција, односно од Републичке дирекције за имовинудобила податак да Република располаже још само са нешто више од 16.000 станова.Где нестаде 90.000 станова за само неколико месеци?
Један део станова је сигурно по изменама у Закону о јавној својини прешао у власништво 200 титулара који су их и до тада користили, а ради се о органима локалне самоуправе. Када имовину врате у својину, нови власници имају право да непокретности отуђе, издају у закуп, прибаве нове…
Нешто некретнина је враћено и предратним власницима, односно њиховим наследницима сходно Закону о враћању одузете имовине и обештећењу. Један велики број станова и кућа је, међутим, за ситне паре продат корисницима који су истовремено и високи функционери власти.
Оно што је интересантно јесте признање саме Агенције за борбу против корупцијекако од органа локалне самоуправе не добија податке ни о броју станова и кућа којима располажу, а ни податке о корисницима истих. Једни се правдају како листе још нису ажуриране, други достављају очигледно нетачне податке, а има и оних који се потпуно оглушују о захтеве Агенције.
Очигледно се функционерима не исплати да се сазна шта су од непокретности добили од државе, па тако Агенција за борбу против корупције има податке о само око 4.500 корисника станова у власништву републике.
Поменутих 16.000 станова процењено је на вредност од 19,7 милијарди динара, односно око 170.000.000 евра. По тој рачуници произилази да један стан у просеку вреди нешто преко 10.000 евра, а за тако мале паре тешко да на слободном тржишту може да се купи било шта у било ком делу неког од већих српских градова, а зна се да се кадровски станови налазе на скупљим, престижним локацијама.
Приликом продаје станова и кућа функционерима држава очигледно користи поменуте процене и буквално поклања некретнине.
Да се држава на свим нивоима понаша недомаћински види се и из податка какоприходи остварени издавањем некретнина не само да не покривају расходе, већ буџет годишње мора да дода још око милијарду евра. Када би се другачије поступало и да се непокретности дају путем тендера, а не директним погодбама, приходи би на годишњем нивоу могли да се повећају и за целих пет милијарди евра у корист републичког и буџета локалних самоуправа.
Уместо да на овај начин попуни државну касу, влада се све више задужује, а ондатако прибављен новац поклања тајкунима. Последња годишња камата по којој су продате државне обвезнице била је 5,45 одсто, после 6,63 одсто колико је плаћано прошле године, док је Мирко Цветковић милијарду долара својевремено прикупио по каматној стопи од невероватно високих 7,5 одсто годишње.
Лако је израчунати колико се годишње пара губи на овај начин, уместо да се средства прикупљају из некретнина које су још у државном поседу, а које се или уопште не користе (као што је случај са великим делом обрадивог земљишта) или се користе потпуно нерационално.
Један од хотела чија је изградња била планирана још осамдесетих година прошлог века је “Стара планина” у близини села Кална у источној Србији. Тада језамишљено да то буде одмаралиште затвореног типа искључиво за највише савезне и републичке функционере.
Деведесетих година је изградња обустављена због недостатка пара, а онда је држава одлучила да хотел доврши, па је дат у закуп Фалкенштајнер корпорацији. Она је за мање од две године изградила хотел који данас има 146 соба на укупно 26 хиљада квадратних метара. У хотелу ради преко 80 људи, а цена ноћења са полупансионом је са 25 евра колико је износила прве сезоне 2012. године повишена на нешто мање од 70 евра за ноћење са доручком, колико би туриста данас морао да плати.
Инвестиција је проглашена греенфиелдом, што значи да је страни инвеститор градио на неприпремљеном земљишту. Тадашњи министар економије и регионалног развоја Небојша Ћирић намерно је прећутао да је хотел никао на деловима здања које је зидано осамдесетих и деведесетих година прошлог века средствима из буџета. Тако је Фалкенштајнер избегао да држави надокнади већ утрошена средства за изградњу.
Оваквих примера има доста, превише за једну овако сиромашну државу као што је Србија. Само од извођења радова држава би могла да приходује годишње и до две милијарде евра, када би се ресурси рационално користили.
У међувремену се све више и све гласније на државном врху разговара о распродаји државне имовине. Верује се да би чак трећина свих некретнина у власништву републике и локалних самоуправа могла одмах да буде продата. На овај начин би била прикупљена средства којима би се попунила буџетска рупа и обезбедило довољно пара за инвестирање у повећање привредне активности, али би и цена била упола нижа од реалне, а у неким случајевима би се добило само десет одсто од стварне вредности.
А 1.
Воркапић и Беко претили Верици Бараћ
Републичка дирекција за имовину, која обухвата и некадашњи ДИПОС и Агенцију за приватизацију, последњих година не може без великих скандала, што показује какав јавашлук и хаос владају у овој веома значајној државној институцији.
У пролеће 2010. српска јавност је сазнала како је помоћница тадашњег директора Дирекције Братислава Пејковића, Славица Тотић, претходно била заменик директора ПИО Фонда одакле је отишла уз отпремнину од 20.000 евра. Иако је у Фонду била проглашена технолошким вишком она се одмах вратила у државну службу, овог пута у Дирекцију за имовину, али отпремнину није вратила. Гладни народ је највише узбудила њена изјава како “20.000 евра и нису неке паре” и како је половину те своте већ потрошила на једну сахрану?!
Новог директора Дирекције, Јована Воркапића, републичка влада је именовала 30. априла ове године. Оно што је јавност и медије узбуркало, јесте чињеница како јеВоркапић као адвокат Милана Бека и Луке Београд, својевремено претио тужбом председници Савета за борбу против корупције Верици Бараћ због њених изјава.Воркапић се такође доводи у везу са најмање две, од 24 приватизације чију истрагу захтева Европска унија. Ради се о Србија туристу и компаније Моби 63. Он своје учешће не негира, али тврди како није био ангажован у време када је дошло до махинација које се данас, наводно, истражују.
©Гето Србија
материјал: Лист против мафије
