Сваке године у здравствени картон око 1.500 жена у Србији гинеколози упишу дијагнозу – рак грлића материце, а од ове болести годишње умре 500 жена
СВАКЕ године у здравствени картон око 1.500 жена у Србији гинеколози упишу дијагнозу – рак грлића материце. Болест, којој има лека уколико се открије на време, нажалост годишње убије више од 500 жена у нашој земљи.
Рак грлића материце, који се по учесталости налази одмах после тумора дојке и дебелог црева, најчешће се добија инфекцијом хуманим папилома вирусом. Последњи званични подаци упозоравају да на редовне прегледе долази тек нешто више од 20 одсто жена.
– У односу на развијене земље код нас је висока стопа оболевања, готово да смо у самом врху Европе по броју оболелих – прича др Борис Вранеш, гинеколог Клинике за гинекологију и акушерство КЦС. – У нашој земљи не постоји урађен национални скрининг програм, којим би се упутио позив свим женама у Србији да дођу на контролни преглед. Барем да се обавесте и да се подигне свест о овој болести.
ВАКЦИНЕ ВАКЦИНАЦИЈА девојака пре ступања у сексуалне односе једна је од мера заштите против рака грлића материце. Доступне су две вакцине које штите од најчешћих типова ХПВ инфекције. То, међутим, није довољно, па су редовни прегледи најбоља заштита.
Овај канцер најчешће добијају жене између 35. и 50. године живота. Рак грлића материце развија се изузетно споро, па је понекад потребна и деценија да пређе у малигну промену. И поред тога, тек код једне трећине оболелих рак је откривен на време.
– Има жена које су и превише савесне, па долазе и по пет пута годишње, али има и оних које неколико година, па чак и деценија, нису отишле код гинеколога – прича др Вранеш. – Стопа оболевања код нас стагнира и нема значајних померања. На националном нивоу немамо организован ниједан преглед. Ни за какву болест.
И док је најгоре стање у Браничевском округу, најмање оболелих има у Војводини.
– Око 70 одсто рака грлића материце настане инфекцијом ХПВ – објашњава наш саговорник. – Дефинитивну промену показује Папаниколау тест и сви карциноми пролазе кроз премалигни период. Због тога је добро када се болест „ухвати“ у раној фази, када је излечива. Већ одмакли стадијуми лече се зрачењем и цитостатицима, а успешност је далеко нижа.
Према речима др Вранеша, уколико нема неких проблема, жена би требало једном годишње да дође на преглед. Тек тада може да буде мирна.
Новости
