Јелена ПУСТОВОЈТОВА | 12.12.2011
Агенција Standard& Poor’s, која се бави одређивањем рејтинга, објавила је да је Европска унија кандидат за снижење дугорочног кредитног рејтинга. Мало је ко сумњао да ће на ту новост требати дуго да се чека, тим пре што је S&Pвећ сместила 15 земаља еврозоне на списак могућих кандидата за снижење највишег рејтинга кредитне способности. Немачки телевизијски канал CDFје из уста извршног директора европског одсека S&PМорица Кремера у вези са тим изјавио: „Примарни задаци агенција за мерење рејтинга су у томе да на време понуде инвеститорима процену могућих ризика“. А ризика је у еврозони све више, – додао је Кремер, – јер дужничка криза у њој добија системске размере.
Последице одлуке Standard& Poor’s- преиспитивање рејтинга петнаест западноевропских држава, заједно са Немачком и Француском – подсећају на панику. Прва два минута после отварања берзи сводни индекс StoxxEurope600је пао за 0,6% – на 241,33 поена, пренела је агенција Bloomberg. Највећа италијанска компанија FinmeccanicaSpAизгубила је 2% своје вредности. Акције RWE, друге по величини енергетске компаније у Немачкој, срушилесу се за 10%. Затим је сводни индекс DJEuroSTOXX50пао за 0,88%, британски FTSE100за 0,54%,француски САС 40 се спустио за 0,72%, а немачки DAX– за 1,43%. Заљуљале су се и котације на руским берзама. Индекс ММВБ је пао за 0,39%, а РТС – за 1,21.
Од хистерије коју је изазвао S&P нису спасили чак ни довољно јаки статистички подаци о индустријским наруџбинама у Немачкој. Те наруџбине су се у октобру попеле на највиши ниво за последњих 19 месеци. Инвеститоре није умирило ни јачање евра на међународном девизном тржишту. Председник групе европских министара финансија Жан-Клод Јункер изјавио је агенцији Ројтер: „Није ме узнемирило, али сам зачуђен – после озбиљних напора на превазилажењу кризе, које смо чинили претходних дана, као што је на пример програм економије за Италију и Ирску. Ово је баш претерано, чак и непоштено“.
Шта да се ради, Јункер је само потврдио да у бизнису нема – пријатеља. А примирје настаје само када је „испаљен и последњи метак“. Читава салва америчких агенција које се баве испитивањем рејтинга потврђују да је дошло време за последњи јуриш на евро.
Друга америчка агенција за рејтинг, Moody’s, такође не искључује могућност да ће рејтинг дужничких обавеза за 87 банака из 15 европских земаља пасти. То ће се десити зато што банке више не могу у кризној ситуацији да рачунају на подршку влада, које имају сасвим довољно својих дужничких проблема. Рекло би се, по класичној шеми „слободног бизниса“ који демонстрира своју „слободу“ и „независност“ од политике – шта владу брига колико су кредита „прогутале“ приватне европске банке? Њихова је добит, па је и одговорност њихова. Међутим, када снижење рејтинга прети таквим банкама, какве суBNP Paribas, Societe Generale, Uni Credit, Santander, Credit Suisseи UBS, „слободне паре“ инвеститора у једном дану могу да одлуче да се пребаце у „сигурнију луку“ по страни, у ствари – на другој страни Атлантика, јер за сада немају мирније луке од тога. Што јако привлачи Вашингтон, који наставља да се копрца из финансијске кризе, и коме су нове инвестиције постале преко потребне.
Америчке агенције за рејтинг се труде: највише кандидата за снижење рејтинга нашли су у банкама Шпаније, Италије, Аустрије и Француске. А сада, када је S&P запретила и „срцу“ Старог света – Европској унији – банкарски проблеми са дужничким обавезама могу само да расту. Следеће године ће број облигација који ће ЕУ пустити у оптицај бити за 60% мањи, прогнозира SocieteGenerale. Финансијске институције ће пустити у оптицај само 51 милијарду долара у односу на 121 милијарду евра, које су биле у оптицају ове године, констатује Bloomberg. На огромну радост америчког долара.
Погледајте само Немце – они никако да схвате зашто њихов „старији брат“ и највећи трговински партнер, САД, тако упорно пева молитву за упокој душе евру? Па ни за кога није тајна да је рејтинг-политика САД тесно повезана са политиком Беле куће. Ангела Меркел, канцелар Немачке, искрено сматра да не треба да се прави паника због одлука S&P: „Оно што ради S&Pпредставља стандардну обавезу сваке агенције за одређивање рејтинга, – сматра она, – али еврозона управо излази из кризе и тај курс ће се наставити. Увек сам говорила да процес изласка из кризе представља дуг процес. Ми настављамо да идемо путем који смо одредили и усагласили са председником Француске, Николом Саркозијем.“
Али ипак, зар вам се не чини да америчке агенције за рејтинг баш и покушавају да спрече такав развој догађаја?Јер што је гора ситуација са инвестицијама у Старом свету, то је она боља у Новом.
Класика „слободног тржишта“: агенција за праћење рејтинга представља комерцијалну организацију која се бави проценом платежних способности емитената, дужничким обавезама, квалитетом корпоративног управљања, квалитетом управљања активима и тако даље, која тргује специфичним производом – кредитним рејтингом, који показује колики је ризик да дужничка обавеза неће бити исплаћена и утиче на величину камате, на вредност и рентабилност дужничке обавезе. При том највиши рејтинг одговара најмањем ризику од тога, да ће дужничка обавеза остати неплаћена.
Чим, пошто прода свој „производ“, агенција смањи рејтинг банке, компаније, државних вредносних папира, инвеститори који од новца праве новац, хватају под мишку своје „најближе“ и беже. Такво бекство може да инвеститора натера да на колена испред њега падну не само банке, већ и читаве државе. Тако, „приватно мишљење“ агенције за рејтинг, због кога она чак не сноси никакву одговорност, стиче невероватну политичку тежину, постаје оружје које се лако може окренути на било коју страну.
Данас, рекло би се, то оружје је сада усмерено против евра и Европске уније.
Пре три године највеће америчке агенције за рејтинг су давањем највишег рејтинга америчким емитентима и хартијама од вредности са нивоа банкротства, већ доказале своју, лепо речено, некомпетентност. Али данас не само да такве ствари никога не узбуђују, већ се њима не баве чак ни средства информисања. Новине и телевизија активно дижу у небеса најновији „производ“ агенција за рејтинг, нимало се не трудећи да открију зашто је тај производ данас толико популаран.
Она иста агенција Moody’s, која надгледа финансијске институције Шпаније, Италије, Аустрије и Француске, одредила је да се рејтинг BNP Paribas, Societe Generale, UniCredit SpA, Banco Santander, Credit Suisseи UBS преиспита јер је сигурна да те банке неће добити помоћ од власти, уколико им она и затреба. И то сада, када уједињена Европа чини све како би евро, који углавном води порекло из џепова Немаца – пореских обвезника, улио у буџете Грчке и Португала, и спрема се да следеће године прихрани Италију. А ко је аналитичарима Moody’s– а рекао да ће се та помоћ већ сутра прекинути?
Наравно, нико.
Инструмент утицаја на туђа, чак и пријатељска финансијска тржишта, који је направљен у САД, већ је данас врло тражен, и то из два разлога. Први је што колебања финансијског тржишта у Европи као јак талас терају „живе паре“ на ону страну океана, јер једноставно немају где да се дену – па неће ваљда западни капиталисти да их улажу у кинеску економију, која прети да ће за пет или десет година стићи и престићи Америку! Други разлог лежи такође на самој површини: оснивање европског финансијског центра светског утицаја, и пројекти за транспорт азијских енергената на тржишта Европе, који су се појавили у вези са тим, јачање евра као реалне алтернативе за монопол долара на светском тржишту већ одавно је Вашингтону престао да буде привлачан. И – бизнис је бизнис! –никако није смео да се пропусти онај прави тренутак када би се Европи показало где јој је место.
Као хитне, а пријатне за американце последице, игра агенција за рејтинг већ је довела до тога, да је цена нафте на светским сировинским тржиштима пошла низбрдо, чим се чуло за новости из S&P, која је у списак за преиспитивање због смањења рејтинга унела све државе еврозоне, осим Кипра и Грчке. Вредност јануарских фјучерс-уговора за америчку лаку нафту марке WTI (Light Sweet Crude Oil) је на електронским берзама Њујорка пала за 0,47$ и изнела 100,52$ по барелу. Цена јануарских фјучерса за северноморску нафтну мешавину марке Brentје пала за 0,26$ – на 109,27. Ако се пође од укупне количине нафте којом се тргује – ствари стоје управо овако!
Агенције за рејтинг, које се углавном налазе на територији САД, данас чине све што је у њиховој моћи како би се поверење инвеститора према тржишту Европске уније потпуно изгубило.
Није једноставно завирити у то како раде америчке агенције за рејтинг. Зато сам искористио помоћ америчког дисидента који живи у Немачкој, економисте и искусног аналитичара Виљама Енгдала. Он пише да, захваљујући законодавству САД, позната тројка агенција за рејтинг – Standard&Poor’s, Moody’s и Fitch – има скоро јединствен статус. Владина комисија за хартије од вредности и берзанско пословање су их прихватили као националне статистичке организације за утврђивање рејтинга.
Не постоји никаква конкуренција у тој глобалној рејтинг-игри, сматра Б.Енгдал. Процениоци не сносе одговорност за своје рејтинге, без обзира што инвеститори целог света често зависе искључиво од тих истих „ААА“ (највиши рејтинг) са њиховим плусевима и минусима као потврдом за своју кредитну снагу. Једини закон САД који регулише рад агенција за утврђивање рејтинга – Закон о реформи кредитних агенција из 2006. године, представља безуби акт, који је донет у вези са крахом највеће компаније за осигурање у САД – компаније „Енрон“. Четири дана пре тог догађаја агенције за рејтинг су „Енрону“ давале рејтинг „инвестициони ниво“. А затим су Американци, који су од ужаса занемели, почели да захтевају увођење неке контроле над процениоцима. Међутим, дејство тог закона на стварни рејтинг-монопол тројке је било – нула. „Могуће је да правило 10b–5Закона о хартијама од вредности и берзама из 1934. године представља најважнију основу за подношење оптужнице због лоповлука на инвестиционом тржишту, – констатује наш аналитичар. – То правило је одређивало шта се сматра за незаконито за било које лице… – а то је – давање било какве лажне изјаве о битним чињеницама. И то је изгледало у најмању руку коректно. Међутим, Врховни суд САД је врло брзо у одлуци по предмету „Дира Фармасјутикал“ одлучио да рејтинг не представља „изјаву о битној чињеници“, како то захтева правило 10b–5. Зато рејтинзи које одређују Standard&Poor’s, Moody’s и Fitch представљају „једноставно – мишљење“. И тиме су заштићени „правом на слободу речи“, у складу са „Првом исправком Устава САД“.
Шта да се ради, и то је скроз амерички. Тако да сада Standard&Poor’s, Moody’s и Fitch „могу да говоре о било чему, шта год да им падне на памет: О „Енрону“, „Пармалат“-у или о субстандардним хартијама од вредности. Па то је слободна земља, зар није тако? Зар сваки појединац нема право на своје мишљење? – закључује Виљам Енгдал.
И свако у њој зарађује како год може, додајемо ми наше мишљење.
Таква оцена агенције за одређивање рејтинга чак и уколико се само приближи истини може да буде узрок за економске губитке. У сваком случају – ако се инвеститор ослонио на процену, сматрајући да је она тачна, чак и ако је она доказано лажна или ако је подвала у вези са проценом довела до пада вредности акција – оштећена страна никада и нигде неће моћи да докаже да је постала жртва лоповлука. Тим пре – у Европи.
Исконски амерички принцип „Оно, што је добро за Велики новац, добро је и за нацију“ важи само у случају уколико је тај велики новац у – доларима.
Фонд Стратешке Културе
