Србија

Рудник „Леће“ сија од злата

ВЕКОВИМА се зна да је планина Радан „армирана“ рудама олова, цинка и злата. Откриће да у концентрату олова из Рудника „Леће“ има 160, па чак и 260 грама злата, до којег је дошао власник копа „Фармаком МБ“ – није ништа ново.

Чудо је у овој причи што ће напокон то богатство бити уновчено, јер рудник за сиромашну општину Медвеђа значи више од злата. Зато сада сви благосиљају почетак рада рудника, после више од једне деценије паузе. Годишње ће се у руднику копати 250.000 тона руде, која ће обезбедити опстанак 300 породица рудара, али и целог краја.

Планина Радан, која у свом подножју „с друге стране“ има чудо природе Ђавољу варош, али и неколико жила термалних вода на које се наслањају Куршумлијска, Сијаринска и Пролом бања, крије још много тајни. А једна од њих је дешифрована. У концентрату оловне руде која се копа у Лецу, откривен је састојак злата највећи у – Европи.

ДОБАР ПОСАО “ФАРМАКОМА“

ВЛАСНИК шабачког Концерна „Фармаком МБ“ Мирослав Богићевић, у чијем саставу је и овај рудник, изјавио је у понедељак за „Новости“, да ће отварањем богатијег налазишта „Језерине“, цена тоне оловног концентрата са 5.000 долара скочити на 8.000 долара.

– Кад је купљен, рудник је био затворен и потпуно оронуо. Али, када уђете у окно, заиста не знате шта можете да нађете. Знали смо да има злата, али овако богато налазиште довело нас је у много повољнију ситуацију – задовољан је Богићевић. – Константна су улагања у заштиту животне средине и заштиту на раду како бисмо имали задовољне рударе. У наредних двадесет дана планирамо почетак експлоатације овог златног лежишта. (А. Д.)

– Скакали смо од среће када су стигли резултати анализе. Знали смо да имамо квалитетну руду, али нас је оволика концентрација злата изненадила – не крије одушевљење директор рудника Филип Петровски, инжењер рударства из Македонске Каменице, који је од јуна на привременом раду у Лецу. – Набавили смо врхунску механизацију, тако да имамо све услове да производимо 250.000 тона руда годишње.

златна жица
златна жица

У руднику не крију да им мањка рудара. Од 300 радника, њих 60 су печалбари из готово свих рударских места у Србији, али и из Македоније.

– Много би нам значило када бисмо имали домаћу радну снагу, тада би нам се смањили трошкови. Покушавамо да с тржиштем рада организујемо обуку за рударе – каже Рајко Влашковић, инжењер задужен за безбедност и здравље на раду, и додаје да квалификованих рудара нема довољно, а неискусни не смеју у јаму.

Ивица Динић (39), из оближњег Газдара, сматра себе срећником, јер се „вратио у рудник“, где му је радио и прадеда.

– Против своје воље морао сам да одем из рудника 1995, али ми је судбина, ипак, била наклоњена.

Живнуло је Леце, макар када су у питању кафанице и продавнице. Три локалне кафане – „Ловац“, „Две липе“ И „Гурман“, припремају оброке за рударе. Кафићи у Медвеђи и Лебану „осете“ кад рударима „легну“ плате, редовне, у просеку по 450 евра. Ангажују се и камионџије да превозе руду од јаме до флотације.

И Жагубицу дрма златна грозница

КАНАДСКА компанија „Авала рисорсис“ је на територији општине Жагубица на месту званом Коркан у истражном пољу „Јасиково“, анализирајући садржај једне бушотине дубоке 220 метара, на дубини од 17 до 69 метра добила врло повољне резултате. Установљен је средњи садржај од 4,3 грама злата по тони.

Ово је за „Новости“ потврдила менаџер за истражне просторе у „Авала рисорсису“ Нада Ивановић.

– Реч је о пољу које истражујемо од 2004. године – објашњава Ивановићева. – Већ смо поставили још две бушилице, које ће, надамо се, потврдити резултате првог испитивања јер је садржај злата од 4,3 грама по тони изузетно добар. Економски, то је веома исплатив садржај, који би, међутим, требало да прате и одговарајуће количине руде.

Наша саговорница наводи да је план канадске компаније да сада обави детаљна истраживања овог простора. Она истиче да у „Авала рисорсису“ очекују да ће и наредни резулати бити добри.

Ианче, канадска компанија, која је и концесионар на планини Црни врх код Бора, пронашла је на концесионом пољу „Чока куруга“, на локалитету „Ваља стрж“, економичне резерве за експлоатацију бакра, злата и сребра.

– Реч је о лежишту од око 50 милиона тона руде са садржајем бакра од 0,31 одсто, што значи да је богатије од активних рудника црвеног метала у Бору – наглашава Ивановићева. – Одавде би се експлоатацијом могло добити око 150.000 тона бакра, близу 13 тона злата и више од 44 тоне сребра.

 

Новости 2010

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!