Београд — Фискални савет оценио је да се, након што је буџетски дефицит у 2012. години био у складу са очекивањима, у прва 2 месеца 2013. фискални токови погоршавају.
Прелиминарни подаци за та два месеца потврђују оцене Фискалног савета да ће дефицит у овој години бити већи од планираних 3,6 одсто бруто-домаћег производа (БДП).
Иако је још тешко дати поуздану процену колико би прекорачење могло да износи, то тело очекује да ће дефицит у 2013. износити најмање око 4,5 одсто БДП.
Да би се избегла криза јавног дуга, дефицит мора да се знатно смањи у 2014, а за то још увек не постоји спреман план, упозорио је Фискални савет.
У савету су истакли да је у овој години потребно да се фискални дефицит смањи за 1,5 до два процентна поена БДП-а у односу на онај из 2012. године.
„Израчунали смо да за то тренутно недостаје око 400 до 450 милиона евра додатног прилагођавања – што је ред величине реалног смањења плата и пензија за око пет одсто или повећање ПДВ-а за додатна два процентна поена“, навели су стручњаци тог тела.
Стручњаци Фискалног савета су нагласили да је економски и социјално много боље да, уместо поновног усвајања неких од поменутих мера, у 2013. започну реформе и промене се одредјени закони, попут оног о финансирању локалне самоуправе.
„То би такође довело до потребног смањења дефицита, али би, сматрамо, било мање болно и економски рационалније“, истакли су стручњаци.
У прва два месеца 2013, према њиховој оцени, остварен је забрињавајуће висок дефицт републичког буџета од око 35 милијарди динара.
Разлог високог дефицита у јануару и фебруару је пре свега смањење јавних прихода, посебно пореза на додату вредност (ПДВ), док су јавни расходи у начелу били под контролом.
У Савету очекују одредјена побољшања у наредним месецима, али она „ипак неће бити довољна да потпуно преокрену садашње трендове“.
Оволико висок дефицит у прва да месеца би, уколико се слични трендови наставе до краја године, одговарао годишњем дефициту републике од преко 200 милијарди динара уместо планиране 122 милијарде динара.
У Фискалном савету истичу да су „посебно забринути“ због бројних најављених иницијатива и интервенција државе, као што су Железара Смедерево и нека друга предузећа, регулисање обавеза укинутог Фонда за заштиту животне средине, буџетска подршка појединим гранама привреде…
Како наводе у том телу, “ за највећи део ових трошкова пронадјено је књиговодствено решење којим се формално не повећава фискални дефицит, али се при свакој оваквој операцији троше државна средства и повећава јавни дуг, па је из тог угла потпуно свеједно да ли ови расходи улазе или не улазе у буџет“.
Фискални савет је нагласио да би влада већ у првој половини године морала да отпочне бројне реформе.
У том савету сматрају и да је потребно усвојити и пратити кварталне циљеве извршења буџета, како би се на време предузеле корективне мере и очекују да после начелног пристанка Министарства финансија и привреде, до краја првог квартала постигну коначни договор о кварталним циљевима.
Танјуг
