Сакрили плате, па се праве блесави

Директори крију плате, бране се да не знају да је то законом забрањено. Многи наводно немају ни представу да о зарадама морају да обавесте Министарство финансија.

На званичном списку који је „Блиц“ добио од Управе за трезор укупно је 550 државних органа и служби који нису пријавили зараде из августа. Извор „Блица“ близак Министарству финансија додаје да тој обавези „подлежу“ све државне институције па и независна тела попут Фискалног савета и Народне банке Србије, тј. гувернерке Јоргованке Табаковић, која не доставља податке, а то покушава да оправда посебним статусом НБС.

– Закон је прецизирао да се у регистар морају достављати подаци о запосленим, постављеним и ангажованим лицима код свих директних и индиректних корисника новца из буџета. Изузети су Војнобезбедносна агенција, Војнообавештајна агенција и БИА – наводе у Управи за трезор за „Блиц“. 

Неке од институција које трезору нису доставиле извештаје о платама

Канцеларија за помоћ и обнову поплављених подручја
Управа за брзи одговор
Комисија за заштиту конкуренције
Институт „Кирило Савић“
Галеника
Универзитет одбране
Републички центар за таленте
Председник и веће општине Земун
Центар за истраживање удеса и озбиљних незгода Београд
Буџетски фонд за националне мањине Београд
Буџетски фонд за воде
Буџетски фонд за шуме
Буџетски фонд за развој ловства

Спискове не шаље ни „Галеника“, а директор Живомир Новаковић тврди да не крије ништа.

– Све што трезор тражи ја достављам, али нисам знао да податке о зарадама морам слати и без њиховог захтева. Али, ако то морам, онда то ћу и учинити – обећао је Новаковић, чија је месечна зарада 210.000 динара, док је просечна плата његових радника 55.000.

На питање зашто крију плате, јуче нам нису одговорили у Комисији за заштиту конкуренције. Одговор нисмо добили ни у Институту „Кирило Савић“ иако су нам обећали да ће нам се јавити директор Станислав Глумац. У општини Земун, чији је председник Дејан Матић, а која је такође на списку, тврде да су информације о платама проследили на време.

На листи је и Марко Благојевић, директор Канцеларије за помоћ и обнову поплављених подручја, на другом месту је Управа за брзи одговор, а зараде крију и многи председници општина, те различити фондови, институти и комисије.

Програмски директор ЦЕСИД-а, који добија и 129.000 динара од државе, каже да у Канцеларији коју води Србија плаћа само његову зараду.

– Плате преосталих двадесетак радника намирују се кроз донације и не видим шта би ту требало да се пријављује. Своју зараду сам пријавио Агенцији за борбу против корупције – рекао је Благојевић за „Блиц“. На питање колико зарађују његове колеге, Благојевић каже да су им плате на нивоу „државних“.

Плате морају обелоданити и Директорат за цивилно ваздухопловство, који се не финасира из државног буџета, али и судови, тужилаштво, факултети. Закон је предвидео казну за прекршај и до 2,5 милиона динара, али није регулисао ко наплаћује, па никоме досада није наплаћена.

 

Сузана Лакић, Блиц

Фото: РАС