“Само у Србији радник плаћа порез”

Београд — Систем опорезивања у Србији је некоректан и неефикасан, јер даје велики значај индиректном опорезивању а неформална економија је један од највећих проблема.

То је оценио европски економски експерт Мартин Хутсебаут на представљању програма “Порески систем и политика, неформална економија и корупција у Србији”.

Он је указао да директни порези од ПДВ-а у нашој земљи чине седам процената а индиректни порези по истом основу скоро 20 одсто, што јасно указује да највећи део прихода долази из неформалног опорезивања.

Амбасадор Норвешке у Србији Нилс Рагнар Камсваг истакао је да људи желе да плате порез и деле одговорност када осете да је порески систем правичан и када виде да се оно што издвајају користи на прави начин у једном друштву. Он је навео да је анкета спроведена у Норвешкој показала да око 70 одсто испитаних сматра да су порези у тој земљи на правом ниову, а разлог за то је што порески обвезници могу да виде у шта се улаже новац који се од пореза издваја.

Он је такође предочио да у Србији порези на плате иду на терет запосленог а не компанија, док је у земљама Европе тај однос знатно другачији, а најчешће су порези на терет запосленог око 13 одсто а на терет компанија 33 процента.

Неформална економија у свим појавним облицима, један је од највећих проблема са којима се суочава привреда Србије, оценили су учесници данашње конференције.

Негативне последице, посебно у областима утаје пореза, дисторзије тржишта, нелојалне конкуренције и неефикасне расподеле ресурса су далекосежне, један је од закључака учесника скупа.

Основни узроци за појаву неформалне економије и њено укорењивање у привредни систем је инертност формалног тржишта рада, висок степен отворене и прикривене незапослености, неадекватна фискална политика и регулатива, ниска цена рада на формалном тржишту, неефикасни и неразвијени контролни механизми, као и директно уплитање политике у економију и свесно толерисање те појаве.

Кључне последице неформалне економије су негативне и дугорочне а најчешћи појавни облици неформалне економије су рад без уговора о раду (на црно), исплата зараде на руке и промет у готовини.

Држава би морала да се ангажује на овом плану због већег пуњења буџета, послодавци због елиминације нелојалне конкуренције а синдикати због могућности радно-правне заштите и унапређења социјалног положаја запослених, закључено је на скупу.

Пројекат “Порески систем и политика, неформална економија и корупција у Србији” организују организације ИТУЦ ПЕРЦ и ЛО из Норвешке у сарадњи са представницима Савеза самослалних синдиката Србије и УГС независност.

 

Танјуг