Занимљивости

СФРЈ зарадом од шверца опремала тајне службе

Загребачки “Јутарњи лист” је дошао у посед документације која потврђује да су државне структуре СФРЈ организовале шверц разне робе, пре свега за иностранство.

Лист наводи да се зарадом од кријумчарења куповала и опрема за тајне службе.

“Јутарњи” се позива на документе Службе државне безбедности и других тела СФРЈ из шездесетих година. Део тих докумената је и на микрофилмовима, у словеначком архиву.

“Из тих је докумената видљиво да су се у државној режији кријумчариле у првом реду цигарете, кафа и алкохол, али исто тако и злато, драго камење и морфијум. За потребе кријумчарења коришћене су Лука Ријека и Лука Копер”, наводи хрватски лист.

Истиче се да се у извештајима високопозиционираних државних службеника, првенствено тадашњих секретара за унутрашње послове на савезном и републичком нивоу, јасно истиче да се ради о илегалним пословима. “Чак постоји и документ Савезног извршног већа (СИВ) с одлуком о забрани ‘транзита цигарета у Италију и сличних трансакција'”, пише “Јутарњи”.

У новембру 1963. године, СИВ је утврдио да је дошло до побољшања економских и политичких односа с Италијом, али је такође уочено да “извесне форме наше трговине више не одговарају ситуацији и да би убудуће требало спречити такве појаве”.

Директно се наводи да је предузећу “Генералекспорт” и свим другим предузећима која у томе учествују потребно забранити “да учествују у било каквим пословима (транзита или шверца) цигарета у Италију”.

Шверцер из Базела

Наводи се и да се више не сме допустити коришћење других југословенских лука за тај посао, осим слободних зона Ријеке и Копра, ако стране фирме и убудуће буду заинтересоване за тај посао преко Југославије.

Међутим, шверц се наставио и након те одлуке СИВ-а. Из дописа који словеначки секретар за унутрашње послове 1966. шаље тадашњем председнику Скупштине Словеније произлази да је до 1960. својеврсни монопол за те илегалне послове имао “Генералекспорт”, док су се накнадно у целу причу укључила и предузећа “Бродокомерц”, “Интеревропа” и љубљанска “Прехрана”.

У извештају се детаљно наводи како иза свих послова стоји један швајцарски трговац из Базела, који југословенским предузећима најпре нуди легалне послове преко консигнацијских складишта, уз исплату одговарајућих провизија, а потом “шири посао и на транзит уз већу зараду, што је чисти кријумчарски посао”.

На Голом ототку – радна снага

У документу се наводе разлике у продаји цигарета уз обрачунате трошарине и на црном тржишту у Италији, описују се начин доставе и снабдевања страних јахти, бродова и туриста који бораве у Југославији.

Лист као најзанимљивији извештај наводи један из марта 1964, који тадашњем савезном секретару за унутрашње послове Војину Лукићу подносе “управници” Голог отока Раде Радевић и Славко Барта.

Ради се о својеврсном обрачуну прихода од кријумчарења цигарета и кафе за протекли период, али се у њему наводи још низ детаља. На пример, да у оперативном делу посла учествују шефови Голог отока, који користе тамошње објекте, бродове, службенике затвора, али и осуђенике, њих 12, који су им служили као радна снага за претовар “робе”.

“Информација за савезног секретара друга В. Лукића о раду на илегалним пословима с иностранством”, стоји у заглављу документа који су потписали Радевић и Барта, а односи се на захтев да се “прибаве девизна средства за потребе Савезног СУП-а на илегалан начин”.

Кафа и цигарете испод дрва

У њему се описује како су се цигарете преко Аустрије допремале скривене испод резане грађе у камионима, које би возачи остављали на паркиралишту пред ријечком луком и одлазили на спавање.

“Ми бисмо узимали камионе, укрцавали цигарете и враћали камионе на исто место, пошто смо имали кључеве од камиона.”

Цигарете су долазиле и вагонима из Швајцарске, као транзитна роба за Грчку, али су уместо у Грчкој завршиле у ријечким складиштима, одакле су према потреби пласиране на илегално тржиште у Италији.

Тако се шверцовала и кафа. Спомиње се укупно шест “партија” с 16.000 картона цигарета, на којима је зарађено 218.000 долара, па 12 вагона кафе, од којих је половина “на залихи” и зарада око 30.000 долара.

Од драгог камења – шпијунски микрофони

Помиње се и план транспорта алкохола у Немачку, а злата у Индију – с којом су планирали да развију и посао транспорта драгог камења.

“Из Индије би ишло необрађено, а за Индију обрађено драго камење. За тај посао би услуга износила 10.000 долара за пола килограма у једном правцу, што значи, тамо и назад – 20.000 долара”, наводе управитељи Голог отока, који тврде да је “у току и посао с морфијумом из Македоније”.

Од те зараде, како је видљиво из докумената, плаћане су набавке разне, очигледно шпијунске опреме, на пример 500 комада микрофона.

Уплате су ишле на рачун страних фирми у швајцарским банкама, а очигледно је да је у део трансакција била укључена и војска тадашње државе.

Јутарњи хр, Вестионлине

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!