четвртак , август 24 2017

СФРЈ зарадом од шверца опремала тајне службе

Загребачки „Јутарњи лист“ је дошао у посед документације која потврђује да су државне структуре СФРЈ организовале шверц разне робе, пре свега за иностранство.

Лист наводи да се зарадом од кријумчарења куповала и опрема за тајне службе.

„Јутарњи“ се позива на документе Службе државне безбедности и других тела СФРЈ из шездесетих година. Део тих докумената је и на микрофилмовима, у словеначком архиву.

„Из тих је докумената видљиво да су се у државној режији кријумчариле у првом реду цигарете, кафа и алкохол, али исто тако и злато, драго камење и морфијум. За потребе кријумчарења коришћене су Лука Ријека и Лука Копер“, наводи хрватски лист.

Истиче се да се у извештајима високопозиционираних државних службеника, првенствено тадашњих секретара за унутрашње послове на савезном и републичком нивоу, јасно истиче да се ради о илегалним пословима. „Чак постоји и документ Савезног извршног већа (СИВ) с одлуком о забрани ‘транзита цигарета у Италију и сличних трансакција'“, пише „Јутарњи“.

У новембру 1963. године, СИВ је утврдио да је дошло до побољшања економских и политичких односа с Италијом, али је такође уочено да „извесне форме наше трговине више не одговарају ситуацији и да би убудуће требало спречити такве појаве“.

Директно се наводи да је предузећу „Генералекспорт“ и свим другим предузећима која у томе учествују потребно забранити „да учествују у било каквим пословима (транзита или шверца) цигарета у Италију“.

Шверцер из Базела

Наводи се и да се више не сме допустити коришћење других југословенских лука за тај посао, осим слободних зона Ријеке и Копра, ако стране фирме и убудуће буду заинтересоване за тај посао преко Југославије.

Међутим, шверц се наставио и након те одлуке СИВ-а. Из дописа који словеначки секретар за унутрашње послове 1966. шаље тадашњем председнику Скупштине Словеније произлази да је до 1960. својеврсни монопол за те илегалне послове имао „Генералекспорт“, док су се накнадно у целу причу укључила и предузећа „Бродокомерц“, „Интеревропа“ и љубљанска „Прехрана“.

У извештају се детаљно наводи како иза свих послова стоји један швајцарски трговац из Базела, који југословенским предузећима најпре нуди легалне послове преко консигнацијских складишта, уз исплату одговарајућих провизија, а потом „шири посао и на транзит уз већу зараду, што је чисти кријумчарски посао“.

На Голом ототку – радна снага

У документу се наводе разлике у продаји цигарета уз обрачунате трошарине и на црном тржишту у Италији, описују се начин доставе и снабдевања страних јахти, бродова и туриста који бораве у Југославији.

Лист као најзанимљивији извештај наводи један из марта 1964, који тадашњем савезном секретару за унутрашње послове Војину Лукићу подносе „управници“ Голог отока Раде Радевић и Славко Барта.

Ради се о својеврсном обрачуну прихода од кријумчарења цигарета и кафе за протекли период, али се у њему наводи још низ детаља. На пример, да у оперативном делу посла учествују шефови Голог отока, који користе тамошње објекте, бродове, службенике затвора, али и осуђенике, њих 12, који су им служили као радна снага за претовар „робе“.

„Информација за савезног секретара друга В. Лукића о раду на илегалним пословима с иностранством“, стоји у заглављу документа који су потписали Радевић и Барта, а односи се на захтев да се „прибаве девизна средства за потребе Савезног СУП-а на илегалан начин“.

Кафа и цигарете испод дрва

У њему се описује како су се цигарете преко Аустрије допремале скривене испод резане грађе у камионима, које би возачи остављали на паркиралишту пред ријечком луком и одлазили на спавање.

„Ми бисмо узимали камионе, укрцавали цигарете и враћали камионе на исто место, пошто смо имали кључеве од камиона.“

Цигарете су долазиле и вагонима из Швајцарске, као транзитна роба за Грчку, али су уместо у Грчкој завршиле у ријечким складиштима, одакле су према потреби пласиране на илегално тржиште у Италији.

Тако се шверцовала и кафа. Спомиње се укупно шест „партија“ с 16.000 картона цигарета, на којима је зарађено 218.000 долара, па 12 вагона кафе, од којих је половина „на залихи“ и зарада око 30.000 долара.

Од драгог камења – шпијунски микрофони

Помиње се и план транспорта алкохола у Немачку, а злата у Индију – с којом су планирали да развију и посао транспорта драгог камења.

„Из Индије би ишло необрађено, а за Индију обрађено драго камење. За тај посао би услуга износила 10.000 долара за пола килограма у једном правцу, што значи, тамо и назад – 20.000 долара“, наводе управитељи Голог отока, који тврде да је „у току и посао с морфијумом из Македоније“.

Од те зараде, како је видљиво из докумената, плаћане су набавке разне, очигледно шпијунске опреме, на пример 500 комада микрофона.

Уплате су ишле на рачун страних фирми у швајцарским банкама, а очигледно је да је у део трансакција била укључена и војска тадашње државе.

Јутарњи хр, Вестионлине

Актуелно

Сателит нестао у свемиру пре 50 година, сада почео да емитује мистериозни сигнал

Сателит који је у свемиру изгубљен 1967. године „вратио се у живот“ и почео је …

Спремите се: Долази најближи Супермесец у последњих 70 година

Супермесец је назив за пун Месец који је већи и сјајнији него иначе, а сам …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons