Шиптарски лобисти у влади Србије извршили „меки“ државни удар стављајући ван снаге Устав и законе Републике Србије

0
(0)

Закључивање Бриселског споразума није ни могуће, ни једино решење косметског проблема

За овогодишње кораке Србије на путу према ЕУ, српски поборници Бриселског споразума говоре да су болни, храбри и једино могући. Зашто су болни и да ли су одиста храбри и једино могући?

1. Закључивање Бриселског споразума јесте било болно, јер је страдао Устав Србије, који предвиђа да је АП КиМ саставни део територије суверене државе Србије (преамбула), да је њена територија јединствена и недељива и да су њене границе неповредиве а промене могуће само у поступку предвиђеном за измену Устава (члан 8).

Бриселски споразум уређује односе у самопрокламованој држави Косово, коју Србија не признаје. Он, додуше, успоставља Заједницу српских општина, али је интегрише у правни систем те државе изборима који ће се спровести по законима Косова. Српска страна је тачком једанаест на то пристала, а сада се буни што се на гласачким листићима налази грб Косова.

Бриселски споразум је изневерио и Резолуцију о основним принципима за политичке разговоре са привременим институцијама самоуправе у Приштини јер она има у виду КиМ (као аутономну покрајину Србије) а не Косово (као самопрокламовану државу), па, стога, српске преговараче обавезује да парламент редовно извештавају о „активностима и мерама за заштиту суверенитета, територијалног интегритета и уставног уређења Републике Србије”. Иако тих извештајанема, парламент ћути.

Истину о узроку „бриселског бола” прекрива реторика о „историјским достигнућима” нове политике у решавању косметског проблема. Они који је упражњавају жмуре пред преамбулом Устава која од њих тражи да „заступају и штите државне интересе Србије на КиМ у свим унутрашњим и спољним политичким односима”.

Суочени са узроком „бриселског бола”, а можда и грижом савести, протагонисти нове косметске политике утешно обећавају да Србија никад неће признати државу Косову, о чему у споразуму нема ни речи. Али, има о нечему што овај завет, чини непоузданим. У тачки 14. споразума стоји да „две стране неће једна другу блокирати, нити подстицати друге да блокирају напредак неке од страна на њеном европском путу”. Овим је Србији предочено да је и квазидржава Косово на путу према ЕУ, а пошто тамо може стићи само као држава, њено непризнавање може бити схваћено и као блокирање европског пута.

2. За закључивање Бриселског споразума не би се могло рећи да је акт храбрости. Храброст је врлина, па не може настати из негативне конотације. Отуда се за оне који су учествовали (директно или индиректно) у склапању тог неуставног споразума, не може рећи да су поступали храбро. Јер, онда би се то могло рећи и за оне који предузимају било коју противправну радњу. Својство храбрости пристаје само онима који чине племенита, часна, хумана и друга морална и правно допуштена дела.

Пошто је Бриселски споразум правно недопуштен, његово закључивање није чин храбрости, већ акт политичке ароганције.

3. Закључивање Бриселског споразума није ни могуће, ни једино решење косметског проблема.

Споразум није могуће решење, јер покрајину КиМ уводи у правни систем квазидржаве Косово. Република Србија се, по члану 1. Устава, заснива на владавини права а пошто тај принцип потчињава праву и саму државу, сваки акт супротан Уставу у чијем су доношењу или закључењу учествовали државни органи остаје без дејства. То важи и за Бриселски споразум јер, по члану 94. став 4. Устава, и међународни уговор не сме да буде у супротности са највишим општим правним актом земље.

Споразум није ни једино решење. Нормализација односа између Срба и Албанаца на Косову и Метохији до коначног решења статуса јужне српске покрајине, могла је бити препуштена привременим органима српске и албанске заједнице. Заједница већинских српских општина је већ договорена. Њени представници би били једна страна. Другу страну би чинили представници привремених институција самоуправе у Приштини. Ове две стране могле би споразумом да уреде фактичко стање које би важило до коначног решења статуса јужне српске покрајине. Коначно решење морало би да буде препуштено међународној конференцији, уз учешће ОУН, ЕУ, заинтересованих страна и представника српске и албанске заједнице.

*Редовни професор Правног факултета Универзитета Унион

 
Зоран Ивошевић
Политика
припрема: Србија данас

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Адвокати одржали протест испред зграде Владе: Држава крши законе, на децу су послали коњицу и хамере

5 (11) Поништити фалсификоване изборе одржане 21. јуна; Адвокатска комора: Нисмо организатор скупа Адвокати су …

„Рат“ Трампа и Твитера – председник САД наредбом „заштитио слободу говора“

5 (1) Председник САД Доналд Трамп потписао је наредбу којом се доводи у питање заштита …

8 Коментара

  1. Пише: "стављајући ван снаге Устав и законе Републике Србије … ". Устав и закони државе Србије не могу нити јесу ван снаге и сваки акт који је донешен у супротности са уставом и законима државе Србије, неважећи је и необавезујући за државу Србију и народ Србски, а они који су кршили устав и законе чинили су и чине кривична дела за која морају одговарати, кад тад, господо … да се разумемо. Дакле, НЕ ПРИЗНАЈЕМ ОДЛУКЕ И ПОТПИСЕ КОЈЕ ЈЕ "У МОЈЕ ИМЕ" НЕКО ДОНОСИО, А ШТО ЈЕ У СУПРОТНОСТИ СА УСТАВОМ И ЗАКОНИМА ДРЖАВЕ СРБИЈЕ! СТОП! … А, зашто "Ви" ћутите, зашто не инсистирате управо на овоме што рекох, да ли сте и "ви", можда, део неке сецесионистичке зликовачке организације? Реците, нешто уместо што слежете раменима, тражите и тражимо "човека у маси", нека нас "води тамо где заиста желимо" ако већ сами не умемо да идемо …

  2. Njima ni Bog ne može oprostiti izdaju.

  3. Само оптужница за велеиздају, може "изравнати рачуне" са тим одметницима.

    Наводно, "наши се преговарачи буне због грба Косова"!? Мало је тако наивних међу нама да могу у то поверовати у такву глупост која вређа и дечији здрав разум. Да се буне они који су све ово и учинили – дајући све што је српско, сем своје дедовине, ако је и имају. Уцењена руља политичара, што због Тење, Мирковаца и војводства, што због кривице носања Шешељеве торбе, што због дилања дроге са Шарићем и Тачијем, та руља мора да тако дела. Ретко се деси у историји да дође таква багра и да свој народ предаје на длану. Не верујем да се то дешава једино Србима или се само тешим, али ово је издајнички уникад. Нека ми опросте читаоци због неодмерених речи, али нема више где под кожу. Још кад их похвали неки Б92, да им је, тим еуропејцима, порастао рејтинг, за нормалног човјека је довољан знак да постави питање: па јесмо ли ми нормалан народ? Који нормалан народ, повећава рејтинг највећим издајницима у својој историји; не само у српској, него, сигуран сам, и у људској историји. Епика је забележила неке и сличне њима, можда сам ја себичан па приписујем све нашем добу, али таквих, засигурно, нисмо имали. Можда и зато што су такви прелазили на Ислам, па их и не убрајамо више у наше; променили веру, променили име и народ није био збуњен са оним што су на чинили, али ово…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend