Систем на папиру - нестручност на делу

Систем на папиру – нестручност на делу

Актуелна катастрофa, чије укупне последице (а оне су већ сада огромне) још увек не знамо, захтева одговор на питање стања наше организованости и припремљености за овакве ситуације. Анализа тог стања је ургентна јер се јасно види да много тога не функционише како треба. Другим речима, овај догађај мора да буде озбиљан повод за такву анализу. Јер, шта друго горе (осим рата) може да нас снађе, па да то тек онда учинимо.

Прецизније речено, ради се о нужности сагледавања свих објективних и субјективних разлога (не)функционисања система заштите и спасавања у ванредној ситуацији каква је ова данашња. Јер, треба имати у виду да је тај систем номинално уређен Законом о ванредним ситуацијама (29.12.2009), који је био основ и за доношење Националне стратегије у овој области (2011). Према овом закону, цео систем је у ингеренцији централних органа власти, што значи да „Република Србија обезбеђује изградњу јединственог система заштите и спасавања“ (чл.2), при чему се посебно потенцира одговорност Владе за све аспекте управљања ванредним ситуацијама.

Систем на папиру - нестручност на делу

Закон је веома детаљно разрадио ову материју тако што је прописао основне задатке система, његове субјекте, начела заштите и спасавања, надлежност државних органа, надлежност аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, права и дужности привредних друштава и других правних лица, права и дужности грађана, систем руковођења у ванредним ситуацијама, доношење планова заштите и спасавања, систем цивилне заштите (функцију,организацију,задатке и циљеве), систем осматрања, раног упозоравања, обавештавања и узбуњивања (у оквиру њега и Службу 112), финансирање система, буџетски фонд за ванредне ситуације, међународну сарадњу, надзор над применом Закона и санкције за кршење истог.

Систем на папиру - нестручност на делу

Дакле, законске основе за успостављање и функционисање овог система постоје, али је питање шта је држава до сада учинила на његовом успостављању и оспособљавању за деловање. Јер, од ступања на снагу Закона до ове катастрофе прошло је више од четири године. Систем као целина је сложен и скуп и изграђује се годинама, али је битно да се држава озбиљно односи према њему и да чини све оно што је у њеној могућности како би он што успешније функционисао у ванредним ситуацијама. Како се она односи према њему, може једино да се провери када се догоде катастрофе, као што је ова актуелна. То потврђује и Национална стратегија у којој се, између осталог, каже да су „катастрофе изазов који показује када, колико и на који начин је друштво спремно да реагује“ на исте.

Систем на папиру - нестручност на делу

Када, колико и на који начин је Србија спремна да реагује на катастрофе, на смањењу ризика од истих, ограничењу њихових последица и шта је учинила на повећању отпорности друштва на појаву катастрофа, односно докле је стигла у изградњи овог система као законској обавези, теме су за озбиљну анализу. Она је императив не само због актуелне катастрофе која ће тек показати ко је све затајио и зашто, већ и због будућности која нам на овом пољу није наклоњена. Да је то тако, потврђује и Национална стратегија у којој се каже да је регион југоисточне Европе „све више угрожен разним врстама природних опасности (поплаве, суше, екстремно високе температуре, земљотреси, клизишта, осујне непогоде и др.), техничко-технолошким несрећама, дејством опасних материја и других стања опасности, као и глобалним климатским променама.“

Да је систем заштите и спасавања у озбиљним проблемима, видљиво је од проглашења ванредне ситуације. Да ли је то зато што држава није довољно или није ништа урадила на његовом оспособљавању, сигурно ће бити предмет бурних расправа када се укине ова ситуација. Међутим, одговор на ово питање може се наслутити и читањем Националне стратегије која је евидентирала његове највеће недостатке. Они су детектовани у институционално-организационој и материјално-техничкој сфери система, као и сфери сарадње, координације, расположивости информација, људских ресурса и едукације. Непостојање услова за доследну примену прописа, неодговарајућа организација и спровођење превентивних мера, непостојање свеобухватних мапа ризика, неравномерна расподела капацитета служби за реаговање на територији Р. Србије, застарела, непоуздана опрема, средства и возила служби за реаговање у ванредним ситуацијама, неадекватно финансирање одржавања система заштите и спасавања, недовољна координација између субјеката система, неадекватна стручна квалификованост и технолошка дисциплина расположивих људских ресурса, недостатак специјализованих кадрова, недовољна обученост професионалног кадра, неприпремљеност и низак ниво капацитета локалне самоуправе, само су део кључних проблема на које указује овај документ. Многи од њих су јасно видљиви и данас, што наводи на закључак да се није мрднуло ни педаљ напред.

Систем на папиру - нестручност на делу

Очигледно да ни Национална стратегија, донета пре нешто више од две године, није утицала на државу да крене у решавање бар неких од наведених проблема. Корак по корак, колико се може. Тај закључак поткрепљује и недавно залагање заменика градоначелника Београда (током гостовања на РТС 1) да Србија успостави систем цивилне заштите, позивајући се на искуства бивше СФРЈ. Човек очигледно није био информисан да је тај систем као кључан стуб система заштите и спасавања прописан Законом о одбрани и Законом о ванредним ситуацијама. Прописан јесте, али га у пракси нема иако је, као што смо рекли, пројектован на нивоу државе, аутономних покрајина, региона, градова, локалне самоуправе, као и привредних организација и других правних лица. Ко је за то одговоран, питање је за Владу Републике Србије. Да цивилна заштита постоји и функционише, било би мање разлога за употребу војске и полиције него што је то сада.

Систем на папиру - нестручност на делу

Нестручност у систему који захтева висок ниво професионализације је очигледна, али није за чуђење. Јер, она је присутна и на другим просторима деловања државе где доминира критеријум партијске оданости. Поред тога, сујета, нерад, неразумевање проблема, лични интереси, незаинтересованост, каријеризам, неослушкивање струке само су део разлога што је и овај систем у озбиљним проблемима. Како објаснити него овим разлозима то што је, на пример, Обреновац доживео овакву судбину или што је начелник ГШ морао да буде постављен за команданта одбране Шапца због смењивања градског Штаба за ванредне ситуације. Зар то треба да ради начелник ГШ? Зар је његов посао да брине о џаковима и насипима? Зна се где је његово место у систему одбране и безбедности. Зар Шабац нема довољно људских и материјалних капацитета да се сам одбрани од поплава или бар да покуша то да учини? Шта би било са овим градом да су припадници Војске Србије морали бити ангажовани на неким другим неуралгичним подручјима?

Што се тиче ангажовања Војске Србије и Полиције у ванредним ситуацијама, у складу са начелом поступности при употреби снага и средстава, поменути закон прописује да ће се ови субјекти ангажовати у заштити и спасавању тек онда ако расположиве снаге и средства са територије јединице локалне самоуправе нису довољне (чл.5.). Као што видимо на терену, припадници Војске и Полиције од првог дана обављају бројне послове који су у надлежности цивилне заштите (нпр. евакуација, збрињавање угрожених и настрадали, асаницаја терена и др.).

Када се ради о обавезама грађана, Закон у истом члану каже да „свако учествује у заштити и спасавању у складу са својим могућностима и способностима“ (начело солидарности), односно да је „свако физичко (и правно) лице одговорно за спровођење мера заштите и спасавања од несрећа и катастрофа изазваних елементарним непогодама и другим несрећама (начело одговорности). Из овога произилази да Закон обавезује сваког грађанина и да се систем не активира на бази њихове добровољности. На то указује и она његова одредба у којој се каже да „у извршавању заштите и спасавања учествују сви способни грађани“ (чл. 22. ст. 1).

Када све ово прође остаће дилема хоће ли ова и оволика катастрофа бити поука за државу, односно да ли ће систем заштите и спасавања добити онај третман који заслужује и какав има у многим земљама које на њега гледају много озбиљније и одговорније. Надајмо се да хоће, јер најгоре би било да нас по старом обичају ухвати амнезија до неке следеће катастрофе, можда још горе од ове. И то ће бити тест за нову Владу.

Зоран Вучинић

Аутор је професор Факултета безбедности у Београду 

НСПМ

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

У Ивањици катаклизмично, Моравица носи мостове, камионе, стубове, штале, животиње (видео)

У Ивањици катаклизмично, Моравица носи мостове, камионе, стубове, штале, животиње (видео)

Стање у Ивањици је катаклизмично. Набујала Моравица руши мостове, носи помоћне објекте, животиње, дрвеће, приколице …

Пукла брана у Ивањици коју су неимари СНС секте реконструисали прошле године! (видео)

Пукла брана у Ивањици коју су неимари СНС секте реконструисали прошле године! (видео)

Ал су је оправили, свака им част! Pukla brana u Ivanjici koju su neimari SNS …

10 Коментара

  1. Vodja zna da histerise,da urla,da ucutkuje druge,da bi prekrijo svoju nesposobnost i ljudi oko njega.

  2. Gadan si mi bree vucicu,GADAN,ti i svi politicari oko tebe.

  3. nisu oni krivi sto su oni pre nji unistili helikoptere amfibije i tesku mehanizaciju pa ovi mole za pomoc al ce biti krivi ako ne procosiraju te zlocince koji nisu mislili za drzavu i narod vec za svoje dzepove

  4. У сваком случају треба искористити позитивно и искуства система цивилне заштите, јер је то вид организоване и обучене добровољности. Сакупљем на гомилу позивањем је лоше јер они који долазе не знају за шта долазе, а они који их прихватају не знају за шта су обучени, способни и сл. они који долазе. Добром организацијом са мањим бројем људи далеко успешније завршава сваки пос’о. Просто је то, само ….

  5. svaki narod ima vodju kojeg zasluzuje.

  6. SVE JE JASNO ALI KASNO
    Živim na Voždovcu kod voždovačke crkve i stalno sam gledao jedan grafit na kome je pisalo: “KOMINIZAM=DEMOKRATIJA=ZLO”. Odmah sam razumeo ovu poruku ali nikako nisam uspeo da saznam ko je to napisao. Po dolasku SNS na vlast ovaj grafit je izbrisan jer su se pridošlice sigurno prepoznali u njemu. Sada smo u toj fazi ZLA. Na čelu tog zla stoji Vučić koji upornim lažima ubija ISTINU u Srbiji. Zbog toga on je potpuno blokirao medije i sudstvo u Srbiii. I u toj fazi zla dolazi do potpunog uništenja i nestajanja naše nacionalne države. Na našu veliku nesreću radi se o našoj Srbiji koju ova vlast nemilosrdno rastače. Vučić neprestano personifikuje štetnu politiku prema Srbiji i srpskom narodu. Šta se dešava?

    Današnja vlast naočigled celog’ srpskog naroda se javno poigrava i zarad vlasti uništava ovu srpsku državu. Zatiru srpsku veru, kulturu i naše bitisanje na našim vekovnim prostorima. To je istina i to se danas dešava pred našim očima! Mi kao gradjani uvek smo bili žigosani i izigrani i ništa nam drugo i ne preostaje nego da gledamo svoju crnu sudbinu. Nemoćmi smo! Zašto se to dešava?
    Zato što nam je komunizam koji mi još volimo, potpuno uništio patriotizam, državnost i srpsku nacionalnost. Mi od tih vremena ne znamo ni ko smo ni šta smo. Posebno ne znamo da čuvamo svoj nacionalni interes. Zato danas u Srbiji nema više nijednog srpskog nacional-patriote koji bi stao na čelo-grudobran Srbije i zaštitio ovu Srbiju, njenu čast i srpski nacionalni interes. To nije sramota već je i dužnost svakog Srbina da čuva svoju nacionalnu državu. I srpska vlada i srpska vojska i srpska akademija i srpska pravoslavna crkva i srpski narod moraju da brane srpski nacionalni interes. Vučićeva rasprodaja Srbije nije u nacionalnom interesu. Uz sve to on više brine o manjinama u Srbiji nego o svom matičnom narodu i to nije u nacionalnom interesu. Mi moramo da naučimo i da pamtimo naše vekovne neprijatelje u našem okruženju. Ima ih puno koji vrebaju priliku kada će nam zabiti nož u leđa. Mi ne pravimo razliku između njih i naših prijatelja…

    Komunizam nam je odgajio i “podario” glavešine koje danas mirno sede i gledaju kako Srbija nestaje. Oni ne misle o tome i nisu oni stvoreni da brane nacionalni interes Srba. Oni se bave ćistom demagogijom i nekom “demokratijom” u Srbiji. Nikakve koristi od njih nema srpska nacija. Ali zbog prirodne učmalosti i Srbima više ne pada napamet da brane svoju nacionalnu državu. Svi gledaju ali niko ne preduzima ništa, niti upozorava kuda ide Srbija. Pa nije moguće da se nezna ko je doveo Srbiju pred AMBIS!? Zašto se o tome uporno ćuti!? Nije tajna da je Vučić u Briselu sahranio Srbiju. Ali on to sve krije od naroda. Kada će izaći ISTINA na videlo!? Ali da se vratimo na temu…

    Zbog gubitka svog nacionalnog identiteta Srbi su se odavno pretvorili u dobre sluge nacionalnim manjinama u Srbiji. Inače te manjine dobro koriste naš naopak mentalni sklop, slabu srpsku veru i izgubljeni srpski patriotizam. Tako da im Srbi danas služe kao sluge; spodižu im i hrane njihovu decu u Srbiji dok svoje dece nemaju ni za prostu reprodukciju. Znači da i sami Srbi iz neznanja rade na svojoj dezintegraciji i još bržem samouništenju. Glavni nedostatak Srba je potpuno gubljenje osećaja nacionalnog identiteta i državotvornosti.
    Zbog svoje zaostalosti Srbi su napravili još jednu veliku grešku, predali su svoju sudbinu u ruke sada bolesnoj personi. Iako ih on stalno obmanjuje, pljačka i laže oni uvek poklanjaju novo poverenje. Na našu veliku žalost, tako je…
    Na kraju nacija koja ne uoćava ove krucijalne probleme i ne žigoše krivce tih problema ne zaslužuje ni da postoji…
    Lično tvrdim da je Vučić ojadio Srbiju…
    Na samom kraju! Da nema televizije Vučić nebi bio nikada na vlasti. Tvrdim da 70% Srba nerazume šta sam i zašto sam ovo rekaoo.

    Živeli svi nacionalisti. Hvala…
    P:SAJDZO 2018.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *